اسم الكاتب: مركز الدراسات الجيوستراتيجية

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.club

الجغرافيا السياسية والسياسة

Избори у Зимбабвеу, шанса за нови почетак

الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية

 

Први избори од ослобођења без Мугабеа

У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио  Емерсон Мнангагва. Поред  избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе. Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима  ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравња односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа. 

الجغرافيا السياسية والسياسة

Председник Србије поштује мишљење Запада, став Русије га не интересује

Драгана Трифковић за eadaily.com

У септембру, у Бриселу треба да буду настављени директни преговори између председника Србије Александра Вучића и „председника“ сепаратистичког Косова Хашима Тачија о постизању „свеобухватног споразума о нормализацији односа“ између Београда и Приштине. Недуго пре почетка новог круга, Александар Вучић изјавио је да Србија, као резултат ових преговора, „неће добити ништа„. „Ако нам ништа не дају, шта да радимо … Према мојим прогнозама, то ће бити тако“, рекао је Вучић 29. августа.

Мишљење о томе како такво расположење шефа српске државе може да утиче на ток преговора, прокоментарисала је дописнику EADaily директорка Центра за геостратешке студије (Београд) Драгана Трифковић.

الجغرافيا السياسية والسياسة

САД воде срамну пропаганду против Ирана

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за NEWS FRONT

 

 

Техеран је затражио од суда у Хагу да САД повуку сакнције, а позива се на договор о пријатељству из 1955. Да ли верујте у успех оваког потеза, да ли Техеран пре свега заиста рачуна на укидање санкција или смо сведоци једне медијско-политичке кампање и покушаја да се привуче пажња проблематици односа између тих држава?

Хашки суд је почео разматрање тужбе Техерана у вези са поступањем САД према Ирану. Одлука о овом случају би, према најави, требало да буде донета за месец дана. Од доласка Доналда Трампа на чело САД, дошло је до поновног заоштравања односа између САД и Ирана, иако су они били релаксирани постизањем нуклеарног споразума са Ираном за време Барака Обаме.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Вучић жели да уз помоћ проруског бирачког тела, уведе Србију у НАТО

Гостовање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије у емисији „Србовање“. Вучић уз помоћ проруског бирачког теле жели Србију у

العلم والمجتمع

Western Media Silent About Detention of RIA Novosti Ukraine Head – Analyst

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

Friday marks the 100th day since the arrest of Kirill Vyshinsky, the head of the RIA Novosti Ukraine portal, by Ukrainian authorities. Sputnik discussed this with Dragana Trifkovic, head of the Belgrade-based Center for Geostrategic Studies.

Sputnik: After 100 days in confinement what is known about Vyshinsky and the prospects of him being released?

Dragana Trifkovic: Unfortunately, we didn’t learn much about the arrest of Mr. Vyshinsky except the scarce explanations given immediately after the arrest that he was charged with high treason. Ukraine has been in a deep systemic crisis for years, and such cases only deepen this crisis and send a very bad picture to the world. I think that the international community should much more seriously deal with the issue of human rights in Ukraine. It is impermissible that they close their eyes in such cases. It is difficult to assess when Mr. Vyshinsky will be released because Ukraine does not adhere to international rules and norms when it comes to media freedom and the right of journalists to perform their job unhindered. We can only hope that the international public will take a clearer stand on this case and will demand that Ukraine respects human rights.

READ MORE: #TruthNotTreason: Kirill Vyshinsky’s 100 Days Behind Bars in Ukraine

Sputnik: In your view, what are the main reasons behind his confinement now?

 

الجغرافيا السياسية والسياسة

КО СЕ У ОСМАНЛИЈУ УЗДА, ШТАПОМ СЕ НА ВОДУ НАСЛАЊА

Пише: проф. Митра Рељић

Разлози испољене забринутости представника Српске православне цркве, часних интелектуалаца којима је стало до очувања целовитости државе и идентитета народа, као и највећег броја Срба са Косова и Метохије (свих који нису интересно упрегнути да доказују другачије), крупни су и лако доказиви.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Решавање КиМ да се врати у руке УН

Интервју Драгане Трифковић Фонету/Данасу

 

Идеално је време да саопштимо да су бриселски споразуми неуспешни и да тражимо повратак решавања питања Косова и Метохије у Уједињене нације, рекла је ФоНету директорка Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић.

 

Она сматра да не би требало чекати са решавањем овог озбиљног питања.

Она је, као саговорница у серијалу Косинус, констатовала да су Бриселски споразуми деградирали српске националне и државне интересе, док Приштина није испунила ниједну обавезу. Трифковић је новинару Николи Тодоровићу рекла и да би формирање Заједнице српских општина, с обзиром на закон по којем је предвиђена, представљало грађење независности Косова.

Прилике на међународној сцени су промењене у односу на време када је почело насилно одвајање Косова и Метохије од Србије, уверена је Трифковић и објашњава да замрзнути конфликт „значи да све стављате у некакав статус кво, уместо да се бавите проблемом“.

الجغرافيا السياسية والسياسة

Једно питање за Генералног секретара председника Србије Николу Селаковића – а може и за председника, ако има времена – ко је заиста у коалицији са Наташом Кандић, Соњом Лихт и Јеленом Милић?

Пише: Миланко Шеклер

 

Ишло је полако, само од себе и неким својим логичним током већ неколико година. На крају, сасвим очекивано, и Српска православна црква (СПЦ) постала је „легло страних агената и издајника“. Председник СНС-а чак је морао лично да скрене пажњу српском патријарху на ту „жалосну чињеницу да постоји развијена страна агентура у редовима СПЦ“.

Тако је и патријарх српски доспео на листу сумњивих (чим толерише рад стране агентуре у цркви на чијем се челу налази).

После такве, јавно изречене сумње председника СНС-а према врху свештенства СПЦ, односно сумње према њиховим „скривеним“ и „издајничким“ мотивима који стоје иза њиховог јавног оглашавања и јавног деловања (и чинодејствовања), сви ми који не мислимо као председник СНС-а постали смо још већа мета и много, много сумњивији.

Scroll to Top