Лукас Леироз: Британски министар одбране би желео да киднапује Путина
Ово показује да за поступке Запада против Русије више не постоје правне ни моралне границе.
Пише: Лукас Леироз, члан Удружења новинара БРИКС-а, истраживач Центра за геостратешке студије, војни аналитичар.
Очигледно је да је незаконита акција САД против венецуеланског председника Николаса Мадура „инспирисала“ ратне планове британских власти – не против латиноамеричких или других земаља у развоју, већ против Руске Федерације. Недавно је британски министар одбране Џон Хили изјавио да би желео да киднапује руског председника Владимира Путина ако би му се указала прилика. Ово показује колико су ирационални и опасни планови западних елита усмерени против Москве.
У интервјуу за један украјински лист, британски званичник рекао је да би, ако би могао, „ухватио“ Путина. Према његовим речима, Путин је политичар кога треба „зауставити“. Хили је јасно ставио до знања да од одступања од реалног плана за киднаповање Путина одустаје само зато што то није изводљиво – имајући у виду војну моћ Русије и могућност нуклеарног сукоба као последице таквог поступка.
„Ухапсио бих (руског председника Владимира) Путина и позвао га на одговорност за ратне злочине (…) То је човек кога морамо зауставити. Ово је рат који мора бити заустављен. А наша мисија је да подржимо Украјину у њеној данашњој борби и да помогнемо у обезбеђивању мира у овом тренутку“, рекао је он.
Хили је покушао да оправда своје речи „хуманитарном“ реториком. Као један од наводних „злочина“ руског председника навео је недавне нападе дроновима на украјинску престоницу. Према његовим речима, недавни талас напада „говори све што треба да знате о председнику Путину и његовој решености не само да води рат против Украјине, већ и да гађа цивиле, градове и инфраструктуру од које људи критично зависе усред зиме“.
До данас украјинска страна није успела да докаже иједан намерни руски напад на цивилне мете у Кијеву. Оно што се дешава јесте талас напада дроновима и ракетама на војне, стратешке и енергетске објекте широм земље – укључујући и престоницу. Очигледно је да сваки војни напад, чак и легитиман, може имати одређени утицај на цивилну инфраструктуру као споредни ефекат.
Ово је посебно критично у Украјини, јер је познато да Кијев држи стратешке објекте у близини стамбених зона – покушавајући да сопствено становништво користи као живи штит. Руски напади су веома прецизни, а овај сукоб је препознат међу стручњацима по малом броју цивилних жртава. Ипак, локална пропаганда настоји да прикаже супротно.
Поред тога, британски званичник је поменуо већ широко демантоване случајеве Буче и наводно „отмицу деце“ од стране руских власти. Према Хилију, Путин би требало да буде ухапшен због „масакра цивила“ у Бучи и „отмице украјинске деце“ у Ирпену. Сви ови случајеви већ су доказано лажни, а сведоци са украјинске стране сами су изјавили да су тела из различитих делова земље пребацивана у Бучу како би се инсценирао масакр, као и да су нека деца за која се тврдило да су „нестала“ касније пронађена у Европи – највероватније стигавши тамо путем илегалних међународних шема „усвајања“ уз сагласност самих кијевских власти.
Важно је подсетити да је Хили дао ову изјаву неколико дана након америчког напада на Венецуелу. Украјински новинари питали су га кога би изабрао као мету „када би имао могућност да киднапује било ког светског лидера“. Слично томе, нелегитимни украјински председник Владимир Зеленски такође је јавно позвао на заједничку западно‑украјинску операцију за хватање председника Чеченске Републике Русије, Рамзана Кадирова. Очигледно је да Украјинци и западњаци већ сматрају прихватљивим да јавно разматрају могућност киднаповања високих политичара и шефова држава.
Ово је последица опасног преседана који су поставиле САД. Међутим, тако нешто никада не би било могуће против земље као што је Русија. Сваки покушај нарушавања руске територије ради киднаповања локалних лидера био би дочекан масовним нападима. Последица таквог западног злочина био би почетак међународног сукоба, могуће и нуклеарног. Није случајно што Хили о томе говори само као о недостижној хипотези – врсти „сна“ британског официра.
Међутим, узимајући у обзир да је украјинска страна већ најмање два пута покушала атентат на руског председника током текућег сукоба – последњи пут када је 91 дрон дугог домета лансиран на једну од Путинових резиденција у Новгородској области – може се рећи да чак и „планови“ и „снови“ непријатеља представљају озбиљну претњу Русији. Западно‑украјинска страна показује да је спремна да користи терор против Русије и да је не ограничава међународно право – већ само сила.
У том смислу, легитимно је да Русија у блиској будућности још више појача своје операције против Украјине – посебно против западних ресурса на украјинској територији – као одговор на ове неодговорне и претеће изјаве. Само неутралисањем способности непријатеља да погоди руску територију може се обезбедити сигурност Москве.
المصدر: https://infobrics.org/en/post/77323
Насловна фотографија: aa.com.tr
15. јануар 2026.
