„Европска унија је постала војна организација“ — Карин Кнајсл о циљевима ЕУ у Украјини
„Европска унија је постала војна организација“ — Карин Кнајсл о циљевима ЕУ у Украјини
Ирина Анегарн, Дмитриј Соколов
Да ли Украјину заиста очекују у Европској унији и да ли ће Велика Британија и Немачка слати своје војнике у зону борбених дејстава? О томе је у интервјуу за aif.ru говорила бивша министарка спољних послова Аустрије и директорка Центра G.O.R.K.l. при Санктпетербуршком државном универзитету, Карин Кнајсл, која се преселила да живи у селу у Рјазањској области.
aif.ru: У Москви, Вашингтону и Кијеву данас се говори о покушајима постизања мира. У Европској унији се разматра могућност слања трупа. Да ли се може рећи да управо ЕУ ескалира ситуацију око конфликта?
Карин Кнајсл: Очигледно је да се Европска унија, нажалост, пре неколико година одрекла дипломатских метода. Већ три године ЕУ, како на нивоу саме Уније, тако и на нивоу националних држава, заузима став да је потребно војно поразити Русију. Та позиција се до данас није променила.
— Ко унутар Европске уније диктира ту агенду? Да ли постоји неформални политички лидер или држава која инсистира на проратној линији?
— Познати су нам ставови Борела, госпође Калас и Урсуле фон дер Лајен, као и изјаве различитих шефова влада. Стандардна позиција организације је слоган „Stand for Ukraine“, што значи апсолутна подршка Украјини. То указује да ту политику не води једна особа, већ да је реч о заједничком ставу. И не ради се само о Европској унији, већ о ширем савезу држава. На пример, Велика Британија, која није чланица ЕУ, већ две године веома блиско сарађује у војним питањима.
Очигледно постоји идеја о убрзаној процедури за Украјину. Не знам да ли ће то заиста функционисати.
— Карин Кнајсл
„Слање војске у Украјину — само изјаве“
— Шта се крије иза изјава Велике Британије, Немачке и других држава о слању својих трупа у Украјину?
— Како ће се то спровести у пракси — то је велико питање. Не само финансијско, већ и питање да ли ће уопште успети да обезбеде довољан број војника. Ипак, све су то за сада само изјаве. У Европској унији постоје само две државе у којима је на снази обавезна војна служба (Естонија и Финска — прим. ред.). Само у тим земљама могуће је позвати војнике у службу. У свим осталим државама војна служба је добровољна. И то представља озбиљан проблем за те земље, поред финансијских изазова.
— Украјина тежи чланству у Европској унији. Да ли је заиста очекују у тој организацији?
— Да, захтев за чланство је већ поднет. Наравно, теоретски свако може постати члан Европске уније након преговора. Пре две године видели смо да је процес приступања започео. Тада се о томе много расправљало. Многи су тиме незадовољни, јер је то питање важно и за друге државе. Србија, Северна Македонија и Турска већ годинама теже чланству у ЕУ, али се преговарачки процес у њиховом случају више пута одлагао. Више пута сам указивала да Европска унија више није само наднационално економско удружење.
У Русију сам дошла не због погодности. Има људи који су дошли овде због пореских олакшица. Ја сам дошла јер више немам могућност да живим у Европи. — Карин Кнајсл
— Шта је Европска унија у стварности?
— Из Москве смо више пута чули да ЕУ није проблем, већ да је проблем НАТО.
Ја не представљам ставове Русије, иако живим овде. Имам сопствену процену. Мислим да је Европска унија данас — војни савез.
„У руском селу ми је удобније него у граду“
— Реците нам нешто о вашем животу у Русији.
— Живим у малом селу у Рјазањској области, које има око 280 становника. Веома сам захвална на овој прилици. Овде могу да изградим кућу. Ретко сам у Москви. Понекад путујем пословно, али ја нисам градски човек. Одувек сам живела на селу. Сеоска Русија се веома разликује од живота у престоници. То се може рећи за многе земље, али ја сам живела у бројним селима — у Француској, Немачкој и Аустрији. Ипак, рекла бих да је разлика између града и села у Русији заиста велика.
— Можете ли да наведете предности руског села у поређењу са животом у другим земљама?
— Знате, ја нисам дошла у Русију због предности. Има људи који су дошли овде због пореских олакшица. Ја сам дошла јер више немам могућност да живим у Европи. Након одласка, живела сам неколико година у Либану. А пре тачно две године први пут сам дошла у Санкт Петербург, јер сам тамо отварала центар G.O.R.K.I. при Санктпетербуршком државном универзитету (Геополитичка опсерваторија за кључна питања Русије — прим. ред.). Али сам се преселила у село јер, као што сам већ рекла, нисам градска особа, а живот у граду ми је превише скуп. То није тако једноставно питање предности и мана. Као човек, захвална сам што овде могу да започнем живот изнова. Почети од нуле са 60 година није лако. То радим са великом снагом и великом љубављу.
Насловна фотографија: © РИА Новости / Александр Кряжев
4. септембар 2025.
