Драгана Трифковић: Научна сарадња између Србије и Русије је веома важна за будућност наших односа
Драгана ТРИФКОВИЋ
Директор Центра за геостратешке студије(Република Србија),
члан Експертског савета Сверуског покрета „СИЛНА РУСИЈА“
за ОСН
Драгана ТРИФКОВИЋ
Директор Центра за геостратешке студије(Република Србија),
члан Експертског савета Сверуског покрета „СИЛНА РУСИЈА“
за ОСН
Пише: Сергеј Караганов (почасни председник президијума Савета за спољну и одбрамбену политику)
ДУГО сам се двоумио да ли да објавим овај чланак. Испао је болно тврд. Али криза на много нивоа која се шири у свету – економска, за многе цивилизацијска, и која ће довести до смене режима и елита, убеђује нас: морамо да говоримо директно.
Живимо у ратном стању – засад без милиона директних жртава. А – рат је рат.
Уместо да 20. октобра ода пошту војницима совјетске армије који су погинули у акцијама ослобађања Београда, председник Србије Александар Вучић је положио цвеће на споменик Незнаном јунаку на Авали, који је подигнут између два рата, у част свих погинулих неидентификованих војника.
Имена совјетских војника који су ослобађали Београд су позната и налазе се уклесана на спомен таблама у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда 1944.
Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су 4. септембра у Вашингтону тзв. Споразум о економској нормализацији Србије и Косова. Споразум је потписан у Белој кући, уз присуство америчког председника Доналда Трампа, коме је овај споразум послужио као део предизборне кампање у освајању новог мандата за Белу кућу.
Пише: Ања Филимонова за РЕГНУМ
Предаја Косова од стране председника Србије Александра Вучића заувек ће осрамотити Русију, док ће сам Вучић и његов англосаксонски тим саветника од Русије направити саучесника у државној велеиздаји.
Пише: проф др Митар Ковач
Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије да се прекине са свим војним вежбама са страним учесницима на 6. месеци.
Пише: Марко Јакшић
Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације. У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање: зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?
Пише: Милош Здравковић
Видљив је помак Турске од западног политичког и сваког другог утицаја и турско настојање да се позиционира као самостални геополитички фактор (први пут после слома Отоманског царства), без ког се на Блиском истоку више ништа неће дешавати.
Пише: Милош Здравковић
Русија и Белорусија се већ дуже време не слажу око решавања ситуације на простору бившег Совјетског Савеза. Москва је кључни савезник свих држава које подржавају , пре свега економску али и политичку реинтеграцију, а Минск сматра да је питање опстанка „независних“ режима на власти једини начин да се реши криза на простору некада највеће државе на свету.
Стварање савеза Русија-Белорусија-Казакстан-Јерменија-Киргистан саставни је део новог Евроазијског економског савеза , поретка по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Сједињених Америчких Држава и Европске Уније (ако се ЕУ уопште може узети у обзир као важан геополитички играч).
Пише: Млађан Ђорђевић
У ауторском тексту, објављеном на сајту руске федералне новинске агенције „Регнум“, Млађан Ђорђевић, српски опозициони активиста, тумачи актуелну кампању у српским медијима, усмерену против Русије, као припрему Александра Вучића за отклон од русофилије ка русофобији, сличан оном који је пре неколико година направио Мило Ђукановић.
Текст преносимо у целости:
Одавно на овом сајту, а још дуже у разговорима с мојим руским пријатељима упозоравам на чињеницу да актуелни председник Србије Александар Вучић спрема оно што сам у тексту објављеном на Дан победе назвао „Ђукановићевски обрт“: отклон од своје лажне русофилије ка отвореној, нескривеној русофобији, попут оног који је начинио председник Црне Горе Мило Ђукановић, окренувши леђа вековном руско-црногорском пријатељству и увевши Црну Гору у НАТО.