Мехди Хонардидех: Перспективе односа Ирана и Европе усред мировних преговора о Украјини
Пише: Мехди Хонардидех
Последњих година, односи између Ирана и Европе суочили су се са невиђеним тензијама због различитих фактора, посебно санкција наметнутих иранском бродарству и авио-компанијама. Са Трамповим повратком на председничку функцију, међународну политику обележила је нова динамика детанта и ескалације. Иако ови догађаји представљају нове изазове за односе Ирана са Европом, они такође нуде нове могућности на хоризонту. Механизми попут „клаузуле окидача“, нуклеарних питања, односа између Европе и Америке, антииранског лобирања у Европи и, што је најважније, рата у Украјини, спадају међу факторе који утичу на односе између Ирана и Европе ове године.
Рат у Украјини и сценарији мира и наставка сукоба
Најодлучујући фактор у односима између Ирана и Европе последњих година нису била нуклеарна питања или регионалне теме, већ рат у Украјини. Европска унија је, због демонстрације иранске војне опреме која се користи у овом рату против НАТО-а, доживела појачан осећај претње од стране Ирана. Сходно томе, односи између две стране су попримили непријатељскији тон. Ако рат у Украјини и војна сарадња између Ирана и Русије потрају, ова перципирана претња ће остати, што ће довести до погоршања односа са Европом.
Уколико нуклеарни преговори између Ирана и САД пропадну, то би могло да покрене Европу да активира „механизам брзог реаговања“. Међутим, ако се тензије у Украјини смире, очекује се да ће се перципирана претња Европе од Ирана смањити, што ће решавање нуклеарног досијеа учинити приоритетом. Ако нуклеарни преговори крену позитивно и механизам брзог реаговања буде деактивиран или суспендован, наде за смањење тензија и побољшање односа ће оживети.
Односи Ирана и Европе усред Трампових тензија са ЕУ
Спорови између Трампа и Европске уније створили су повољне могућности за Иран да тактички искористи ове разлике како би смањио тензије и унапредио своје трговинске односе са Унијом. Поред тога, ови спорови су подстакли Европу да преиспита своју међународну стратегију, циљајући на јачање веза са земљама глобалног Југа ради економске диверзификације и смањења зависности од САД. Ово отвара стратешке капацитете за Иран, јер Европа види деескалацију односа са Ираном као одржив пут за јачање своје независне улоге на глобалној сцени и побољшање своје политике и економског положаја кроз трговину са глобалним Југом. Иако тренутни спорови између Европе и САД нису стратешки, ситуација нуди драгоцену прилику за Иран да ублажи осећај претње и спречи погоршање односа.
Антииранско лобирање и оптужбе за људска права
Док изгледи за мир у Украјини и тензије између Европе и САД осветљавају будућност односа Ирана и Европе, постојећи проблеми и неслагања су израженији него икад, захтевајући од обе стране да уложе значајан напор да их реше. Један од значајних фактора који су допринели погоршању односа био је растући утицај и залагање израелских лобиста и иранских опозиционих група унутар разних структура европских званичника, што се огледа у случајевима попут затварања Исламског центра у Хамбургу у Немачкој. Штавише, смањени кредибилитет Ирана због оптужби за кршење људских права појачао је притисак јавности и група за људска права на европске званичнике, компликујећи сваки покушај побољшања односа.
Закључак
Изгледи за односе између ЕУ и Ирана делују светлије усред смањених тензија у Украјини и повећаног неслагања између Европе и САД. Међутим, изазови попут регионалних, нуклеарних и питања људских права и даље засењују ове односе, чинећи напредак далеко изазовнијим у поређењу са ером пре ЈЦПОА. Важно је напоменути да побољшање односа са Европом захтева стратешко маневрисање Ирана како би ефикасно искористио карте преговора са САД и своје политичко-економске капацитете, чиме би постепено отворио пут деескалацији у билатералним односима.
Извор: Центар за геостратешке студије
4. мај 2025.
