Стивен Сахьюни: перерастет ли торговая война Трампа в настоящую войну?

Стивен Сахиуни, награђивани новинар и политички коментатор

САД се суочавају са растућим економским губицима због текућег трговинског рата са Кином који је покренуо амерички председник Доналд Трамп.

Водеће америчке корпорације су ухваћене у унакрсну ватру због своје велике зависности од кинеског тржишта.

Многи амерички корпоративни гиганти, попут Епла и Тесле, зависе од Кине као примарног производног центра. Због тога свака трговинска ограничења или тарифе наметнуте производима произведеним у Кини представљају значајну препреку профитабилности ових компанија.

Полупроводничке компаније су претрпеле шокантан ударац након што је Кина обуставила извоз одређених критичних сировина које се користе у овим индустријама. Последице су биле нагли пад цена акција, поремећаји у ланцима снабдевања и губитак поверења инвеститора у стабилност америчког тржишта.

Портпарол кинеског Министарства спољних послова недавно је објавио сатиричну објаву у којој је открио да је култни црвени шешир, МАГА, који је председник Трамп носио током своје предизборне кампање, направљен у Кини. Пекинг је ово видео као јасан доказ свеприсутног домета кинеске производње у свим секторима америчке економије – чак и у симболичним.

Иако Кина није имуна на штету од Трамповог царинског рата, утицај на њену економију биће мање озбиљан у поређењу са САД. Кинеско тржиште има неколико кључних фактора који могу да је одбране од штете. Прво, кинески народ снажно подржава своју владу и стоји иза њених одлука да се супротстави притиску САД. Друго, кинеско руководство делује брзо и одлучно, дајући јој већу политичку и економску маневарску моћ. Треће, Кина на овај трговински рат гледа као на прилику да промени свој глобални положај. Иако су САД суперсила, јединство кинеске владе са својим народом служи као одбрана од царинског напада који је покренуо Трамп.

Неки аналитичари виде недавне трендове политике САД као покушај промене глобалног трговинског система. Трамп можда планира корекцију курса Општег споразума о царинама и трговини (GATT) и Светске трговинске организације (WTO). GATT и WTO суочавају се са критикама да тренутном систему недостаје праведност у трговинским праксама и да је неефикасан у стратегијама решавања спорова.

Трампов глобални трговински рат има за циљ заштиту стратешких индустрија, јачање националне безбедности и преговарање о значајнијим билатералним и регионалним споразумима. Препреке Трамповом плану укључују међународни отпор и казнене ефекте на америчку економију, која је довела до пада берзе пре него што је Трамп паузирао тарифе, омогућавајући донекле опоравак. Трамповом плану недостаје умереност, па се љуља попут клатна, још увек не проналазећи златну средину.

У 2023. години, извоз САД у Кину износио је укупно 154 милијарде долара, док је увоз из Кине достигао 436 милијарди долара. Упркос трговинским тензијама, Кина остаје трећи највећи трговински партнер САД, са америчким директним инвестицијама у Кину које су 2023. године износиле 126,9 милијарди долара. Насупрот томе, кинеске директне инвестиције у САД износиле су 28 милијарди долара у истој години.

Трговина између САД и Кине је стратешка за економије и народе обе земље. Две силе зависе једна од друге за успех. Трамп можда покушава да поравна претходни дисбаланс између две државе, али то је сложен и ризичан подухват, а многи економски стручњаци сматрају да трговински рат са царинама није најбоље средство за промене.

Трампов могући циљ је да искористи трговински рат и царине како би гурнуо Кину за преговарачки сто, где би се могао да договори нови глобални трговински поредак. Трамп би могао да уведе високе царине и на друге трговинске партнере поред Кине како би створио нова правила у променљивој динамици глобалне моћи.

Промене могу бити неопходне, али се суочавају са значајним препрекама, као што су недостатак поверења између нација, сукобљени приоритети и домаће политичке битке које би могле да спрече консензус. Свеобухватни глобални трговински споразум који служи интересима свих страна биће тежак задатак.

Трамп ће вероватно наставити у неком облику да мења глобални трговински систем, да донекле изједначи услове. Још увек није јасно да ли би покушао потпуно укидање GATT-а или само неку врсту реформе. Јасно је да је међузависност између САД и Кине огромна, а преговори остају најефикаснији и најправеднији пут напред за решавање неравнотежа.

Професор Винтер Ни је регионални директор за Југоисточну Азију и Океанију за IMD ​​Business School. Ни је написао чланак објављен у Форбсу у којем је Ни изнео могуће последице ако би Трамп одлучио да испуни предизборно обећање о увођењу тарифа Кини.

Након што је Трамп слепо започео свој обећани трговински рат, трпео је последице и наредио је 90-дневну паузу 9. априла за све земље осим Кине, која је сада на 145%. Остале земље ће остати на царинама од 10% до јула.

Трамп је 11. априла изузео паметне телефоне, рачунаре и неке друге електронске уређаје од „реципрочних“ тарифа, укључујући и таксе од 125% наметнуте на кинески увоз.

Ни је истакао да су најбрже растућа тржишта за лаптоп рачунаре и мобилне телефоне произведене у Кини Индија, Латинска Америка и Африка. Кинески потрошачи су купили 131 милион ајфона до краја 2015. године, али су амерички купци купили само 110 милиона у истом периоду. Очекује се да ће Кина купити 6.810 авиона у наредних 20 година, а та поруџбина вредна више од 1 билион долара могла би отићи компанији Боинг у Сијетлу, која запошљава 150.000 радника у Вашингтону.

У трговинском рату, САД би могле прво да трепну јер им је Кина потребнија него што је Трамп израчунао.

Многи Трампови гласачи купују у Волмарту, који купује милијарде јефтине робе из Кине. Када цене које плаћају за робу у Волмарту скоче у небо, присталице MAGA-е биће разочаране и економски ће бити погођене. Више цене би биле директна последица Трампових тарифа.

Свет је заокупљен како се Кина и САД боре у трговинском рату изазваном Трамповим тарифама. Ако две стране не помире своје разлике и не пронађу златну средину за уравнотежење своје трговине, обе стране ће се осећати изоловано, а то може бити опасно.

Војна акција између Кине и САД могла би да буде изазвана трговинским ратом, осим ако се не реши мирним путем. Трамп се мења од 2017. године по питању Тајвана. У једном тренутку је био против политике једне Кине, а касније је прихватио званични став САД који се поклапа са ставом Пекинга.

Међутим, у фебруару је двадесетак републиканских посланика подржало резолуцију којом се признаје Тајван, и надали су се да ће утицати на Трампа у свом правцу. Неочекиване последице Трамповог трговинског рата против Кине могле би бити рат.

Источник: Will Trump’s trade war evolve into a real war? – Mideast Discourse

8. мај 2025.