Геополитика и политика

Пише: професор Слободан Самарџић

Ко је човек широког осмеха и леденог погледа који већ данима угрожава Александра Вучића на његовом постољу прве медијске личности Србије. Није ваљда статус Трамповог пуног поверења који ужива Ричард Гренел узрок толике домаће популарности. Један амбасадор у једној важној европској држави доживео је овде златне тренутке медијске промоције. Било је довољно да га Трамп произведе у специјалног посредника за разговоре „Београда и Приштине“ па да засија на небу наше јавности онолико брзо колико је замркао Метју Палмер, познат као помоћник заменика или обратно. И поврх свега, амбасадор и преговарачки посредник Гренел бива катапултиран у директора Националне обавештајне службе САД, капе свих обавештајних служби у земљи опште обавештајне фасцинације. То у нашој земљи као последњој провицијалној забити изазива врхунско одушевљење. Усхићене честитке два провинцијална функционера, Марка Ђурића и Хашима Тачија, говоре о катализаторској моћи америчке политичке шараде којом се обједињују завађени локални вазали.

Беседу с профессором Деяном Мировичем вел Велько Зелькович

После Косово и Черногории в центре внимания американской политики снова окажется Биг, то есть Республика Сербская. Конечной целью нового дипломатического наступления Вашингтона будет снижение влияния России на Балканах, считает профессор юридического факультета Косовской Митровицы Деян Мирович, подчеркнув, что этот процесс будет идти “шаг за шагом”.

- Прво су уништили српски отпор на Косову и Метохији. Наметнули су Бриселски споразум, укинули српску полицију, правосуђе и цивилну заштиту и сада довршавају свој план у овој јужној српској покрајини. На ред је дошла и Црна Гора, а Република Српска ће након ње постати нова мета Вашингтона, јер су Срби ту најјачи. Претпостављам да ће покушати да додатно дерогирају надлежности институција Републике Српске. Због тога ће се и Милорад Додик наћи под једном баражном ватром и притисцима западних центара моћи. И то не зато што је он руски послушник, како га називају на западу, већ зато што је Додик један од највећих заговорника изворног Дејтонског споразума - истакао је Мировић у интервјуу за “Глас Српске”.

Пише: професор Слободан Самарџић

Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали здесь). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.здесь). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.

Написано: Милош Здравкович

Экскурсия госсекретаря США Майка Помпео по постсоветскому пространству завершена. Глава Госдепартамента посетил Украину, Беларусь, Казахстан и Узбекистан. У визита не было повестки дня. в Вашингтоне было решено продолжить новый курс в зоне стратегических интересов России с помощью американских инвестиций в регион, оживив политический диалог и сотрудничество.

Пише: Гидеон Леви

Веома је важно сећати се прошлости; ништа мање није важно бити свестан садашњости без жмурења на једно око. Десетине државника које су дошле у Израел јуче се можда сећају прошлости, али свесно замагљују садашњост, оценио је израелски аутор Гидеон Леви у ауторском тексту поводом Међународног дана сећања на холокауст и посете светских лидера, који је објављен у листу Хааретз.

Драгана Трифкович за eurasia.expert

Президент Беларуси Александр Лукашенко совершил официальный визит в Сербию в начале декабря . В Белграде Александр Лукашенко поговорил с президентом Сербии Александром Вучичем. Главы государств обсудили развитие политического диалога и экономического сотрудничества между странами. Как бы вы оценили исход встречи двух президентов? Что стало основной причиной визита Лукашенко в Белград?

Я думаю, что визит белорусского президента в Сербию прошел успешно и был полезен для обеих сторон. Причиной визита стало укрепление сотрудничества между Сербией и Беларусью. Наши две страны находятся в дружеских отношениях с самого начала дипломатических отношений (с тех пор, как Беларусь стала независимой после распада СССР). В этом году мы отметили 25-летие дипломатических отношений Сербии и Беларуси. Я думаю, что этот визит президента Лукашенко был осуществлен с целью подтверждения хороших отношений.

Автор: Николай Милованчев

Собрание Черногории приняло правовой акт с абсурдным названием – "Закон О свободе вероисповедания". Абсурдно из-за этого, потому что цинично, что правово-политическое насилие и попытка захвата чужой собственности покрываются словом „свобода“. Хотя во время использования этого закона (если он начнет применяться) может произойти узурпация собственности и других религиозных общин, ясно, что атака применяется в первую очередь к собственности Сербской Православной Церкви (Сербской Православной Церкви). Некоторые юристы, представители нынешнего правительства Черногории, пытаются аргументировать "демократичность „этого закона и обосновать его соответствие“европейским правовым стандартам".

Мы передаем с News Front

Мы поговорили с доктором Деяном Мировичем, профессором юридического факультета Косовской Митровицы, о новом законе о свободе религии, принятом в Черногории.