Наука и общество

Да, прошла година је управо тамо где јој и сам назив каже - у прошлости. Отада живим искључиво у садашњем тренутку, као и јунакиња мог романа "Заувек сада". Када ме питају да ли ми је жао, јесте, жао ми је што ветар тај дан није дувао јаче и однео пламен тамо где треба, али онда то не би била слобода говора, већ вандализам који по правилу не носи ништа добро. Остала ми је крштеница, то је сасвим довољно.

Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ

-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције "Креативно друштво. О чему су сањали пророци"

Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция

Природа на жури, а ипак све оствари

Лао Це

Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?

Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.

Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.

Автор: Николай Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Автор: Николай Милованчев

В июне 1867 года. черногорский князь Николай посетил Которский залив, который тогда был частью Австрийской империи. Многие бокейские сербы обрадовались визиту князя. Выражением этого восторга была песня "приветствие „, написанная Иеронимом Фиорелли (Fiorelli), а в стихах Ристо Милича“приветствие князю Николаю I по прибытии в Которский залив". На визит черногорского правителя австрийские власти не смотрели с радостью, поэтому поэт опубликовал стихи с нотами Фиорелли анонимно (он подписал псевдоним „Ана ич“. Стихотворение напечатано далеко от Боки: в новосадской Данице, 10. (22) июня того же года (сербские газеты в Австрии, почти все, до 1918 года. носили датировку по старому календарю, а не по государственному). Фьорелли был менее осторожен и был подписан в Даничи своей фамилией.

Автор: Душан Нелки

Правительство пандемия. Дарованный человеку дар, чтобы он сам решал свою судьбу, был отнят у него на короткий путь. Этот дар, который юридическая наука описывает как понятие личной свободы, лишен большей части человеческого населения, я ошибаюсь, он лишен всех. Иллюзия, что от этой меры освобождаются только те, кто обладает властью. Когда я оглядываюсь в прошлое, я вижу, что это происходит не с нами в первый раз. Личные свободы подавляющему большинству также были отказаны в рабовладельческой системе.

Премьер-министр Украины Денис Шмигаль ушел 30. ноябрь в Константинополь на встречу с так называемым Вселенским патриархом Варфоломеем. С ним было еще несколько служителей и священнослужителей из скандальной церковной структуры „Православная Церковь Украины“ (ПЦУ). Подробности встречи стали известны недавно. Премьер-министр заверил Константинопольского архиерея, что Киев готов принять все меры, которые требует Константинопольский патриархат для укрепления ПЦУ.

Написано: Упоминание Милачича

У текстовима аналитичара, као и у изјавама политичких лидера и новинара, све чешће опет наилазимо на синтагму „кување жабе“ као на психолошки феномен који се огледа у томе да веома поступним  појачавањем интензитета можемо довести до промене ставова и понашања како појединаца тако и група, па и читавих народа.

Недавно обзнањена прича о невештом преименовању српских светитеља из лозе Немањића на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке изненадила је и револтирала грађане Србије. Грађане Северне Македоније није баш толико – слично фалсификовање историје, али и друга непочинства према сакралним објектима из периода српске средњовековне државе и потоњим дешавају се деценијама, па и дуже. С тим што неки на то гледају као на неопростиво скрнављење православних светиња, други као на угрожавање и уништавање културно-историјске баштине, неки као на затирање трагова српског постојања на овим просторима, а неки, опет, као на (праведну) освету „окупаторима”.