Наука и общество

Пишет: Небойша Катич

У Србији, држави сваковрсног дисконтинуитета, подаништво, полтронство, често и бешчашће, трајни су феномени. Мењају се вође, системи и идеологије, мењају се границе државе, мењају се механизми пропаганде, контроле и репресије, слаби или јача утицај спољних центара моћи. Све се мења, само механизам власти који почива на удвориштву остаје исти и увек са истим, погубним последицама по судбину државе и њене будућности.
Да ли је устројство државе тоталитарно, ауторитарно или демократско, да ли је демократија либерална или нелиберална, чини се да је небитно за феномен о коме је овде реч. Можда би зато требало увести некакав нови појам, нпр. удворичка, или карикатурална демократија.

Пише: Александар Милутинови

Иако не сматрам професионални спорт меродавним за оно што чини живот важним и суштинским, ипак је било лепо и емотивно бити Србин док је господин Новак Ђоковић прослављао освајање свог 10-ог Australien open-a, 22. Grand slam трофеја и повратак на место број један, светске листе тенисера. Весели се, српски роде!!! Браво, Новаче!

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Imperialism and colonialism

One of the focal historical features of the western (West European) civilization was and is imperialistic colonization followed by the brutal social, economic, political, financial, etc. exploitation of the local peoples and their cultures.

Пише: др Игор Радошевић

Идеја о изградњи националног стадиона је већ годинама актуелна тема која је прихваћена од стране грађана Србије, пре свега због застарелих и запуштених стадиона који не испуњавају основне стандарде УЕФА и ФИФА да би се на њима организовала велика спортска такмичења. Тренутна ситуација у којој се стадиони у Србији налазе је катастрофална и само је питање времена када ће УЕФА забранити (иако су годинама упозоравали) домаћим клубовима да на својим стадионима играју међународне утакмице.

Пише: Божидар Здравић

Гимназијалац из Бруса

Младост, по многима најбезбрижније доба живота, резервисано за непромишљеност, уживање и необзирност, на тренутке је узимало маха у Србији. Свест о националном идентитету код срспске омладине, варирала је кроз деценије иза нас. Кренувши од самих почетака 20. века, наилазимо на младе људе код којих је осећај за родољубље био на највишем степену у савременијој историји Србије. Волели су своју земљу, народ и краља. Давали су прави пример будућим нараштајима.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Romantic nationalism and the Balkans

In the 19^й century, Europe witnessed the rise of romantic nationalism, which created contemporary nations.[1] Many European states, based on the concept of ethnicity (common origin, culture, history, language, and tradition), were founded at the time, including the people living in the territories of Serbia, Montenegro, Greece, Bulgaria, Croatia, Slovenia, and Romania. However, a number of contemporary regional nations remained at that time without their national states like Slovenians, Croatians, Macedonians, and Albanians. Some of these nations temporarily solved in the 20^й century their national aspirations via common states, like Croats, Slovenians, and Macedonians (within several types of Yugoslav political entities).[2]

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Kosovo and Metohia (KosMet) is a southwestern province of the Republic of Serbia – a central region of the political, national, economic, cultural, and religious life of Serbia in the Middle Ages. The region was occupied by the Ottoman authorities in 1455 and subsequently was under the Islamic-Ottoman yoke until the beginning of the 20^й century. The consequences of the Ottoman administration on the further development of the region were quite tragic in several points: