Политика капитулације: „Нису били преварени – продали су Косово за власт“
Информационная служба Народного движения сербов из Косово и Метохии " Отечество“
Изјава председника Социјалистичке партије Србије, потпредседника владе и министра полиције Ивице Дачића да је руководство Србије 2013. године било преварено током потписивања Бриселског споразума је неискрена, лицемерна, са жељом и намером да се искупе од епске издаје незабележене у српској историји.
Међутим, кренимо редом. До априла месеца 2013. године север Косова и Метохије у правно-политичком систему у потпуности је припадао Републици Србији. Органи самопроглашене републике Косово на овом простору нису били присутни као ни симболи ни било која друга обележја ове сепаратистичке творевине. Личне карте и пасоши издавани су у северном делу Косовске Митровице, а Срби нису учествовали у изборним процесима које је расписивала Приштина већ су излазили на оне које је расписивала Скупштина Србије. Из тог разлога самопроглашена република Косово и није могла бити права држава јер није контролисала део простора. Настојања земаља Запада да самопроглашена република Косово заокружи своју државност била су неуспешна. Борис Тадић колико год је покушавао да буде флексибилан на крају ипак није пристао да демонтира институције српске државе у јужној српској покрајини.
Жељни власти Томислав Николић, Александар Вучић, Ивица Дачић пристали су да се зарад престола одрекну територије. И нису били преварени него су сасвим свесно приграбили власт предајући Косово и Метохију.
Сетимо се да је још крајем 2012. године у више наврата Александар Вучић говорио да што се Косова и Метохије тиче Србија мора да прихвати тешке и болне компромисе. То су његове речи. Да би умањили значај јужне српске покрајине они су од министарства за Косово и Метохију направили Канцеларију за КиМ. А да би преварили грађане Србије као и Србе са Косова и Метохије тадашњи председник владе Ивица Дачић славодобитно је изјавио – честитам Србима на Косову Републику Српску. И онда су све дали и предали. И полицију, и судство, и телекомуникације, и енергетику без да су ако су хтели да то дају прво затраже да се формира ЗСО па онда да чине уступке, а не обрнуто. Али чак и та сама ЗСО на основу Бриселског споразума нема никакве државне ингеренције већ више личи на невладину организацију.
Али, ако каже да су их праварили, зашто онда Бриселски споразум нису одбацили? Могли су, преко Скупштине Србије или пак преко Уставног суда. Међутим, они не да га нису одбацили него су се и даље одрицали јужне српске покрајине прво преко Вашингтонског споразума а онда преко тзв. Француско-немачког плана. У тачки два тог плана, који сви могу да прочитају, стоји да Србија признаје независност, сувереност и целовитост самопроглашене републике Косово. Нисмо чули противљење ни Ивице Дачића, ни Томислава Николића, ни Војислава Шешеља, ни Милорада Додика а богами ни Српске православне цркве. Реализација Француско-немачког плана, који је у основи однос некадашње две Немачке, договорена је у Охриду а задњих неколико месеци одвија се на Косову и Метохији када Аљбин Курти, нормално уз сагласност Александра Вучића, укида динар, банке, поште и остале институције Републике Србије.
Данас се су Србији догађа побуна народа против једног криминалног, издајничог и пљачкашког режима који персонификују Александар Вучић и Ивица Дачић. Иако је на делу класична диктатура без слободе медија, људских права уз крајњу тиранију Европска унија ћути. А ћути због Косова и Метохије. Она се боји да било ко други да дође на власт у Србији да ће се придржавати важећег Устава Републике Србије у коме стоји и пише да је Косово и Метохија део Републике Србије.
Пре неки дан је министар за европске интеграције Немања Старовић најавио да је Србија спремна опет на тешке и болне компромисе у потписивању споразума са самопроглашеном републиком Косовом. Руски медији то тумаче да је Србија спремена и званично да призна ову сепаратистичку творевину само да би постојећа гарнитура остала на власти. Од изјаве Немање Старовића нису се оградили ни Александар Вучић, а ни већ једном „преварени“ Ивица Дачић.
Колико год се и Дачић и Вучић трудили да признају независност Косова инегритет Републике Србије чува Резолуција 1244 и право вета Руске Федерације јер ова резолуција не може да се промени без пристанка Русије.
На крају, Томислав Николић, Алекдандар Вучић и Ивица Дачић што се историје тиче завршиће на њеном сметлишту. А што се Устава и закона Републике Србије тиче за кривично дело националне велеиздаје одговараће свако по заслузи. Неко више а неко мање. У сваком случају Сремска Митровица и Забела им не гине. Што се пре догоди за Србију ће бити боље.
Как мы трудились, так и Бог нам помогал.
29. јул 2025.
