Александар Азадган: Које су могућности рата САД и Русије око Украјине? Дугорочна стратешка анализа
Пишет: Александр Азадган, главный геополитический советник Центра геостратегических исследований
Апстракт
Овај рад обухвата историјски контекст, тренутну геополитичку динамику, стратешке интересе, могуће окидаче и дугорочне последице. Даље истражује вероватноћу и импликације директног војног сукоба између Сједињених Држава и Русије око Украјине. Док тренутни сукоб остаје посреднички рат, ескалација у директно ратовање остаје теоријска брига за глобалну стабилност. Мој рад процењује историјске контексте, тренутна геополитичка поравнања, војне капацитете и дипломатске стратегије како би се проценило да ли је такав рат вероватан или спречив.
Увод
Руска инвазија на Украјину 2022. године преобликовала је међународни поредак након Хладног рата. Док су се Сједињене Државе и НАТО уздржавали од директног војног учешћа, могућност ескалације – намерне или случајне – поставља застрашујуће питање: да ли би САД и Русија могле да зарате око Украјине? Овај рад тврди да, иако је директан рат мало вероватан због ризика од нуклеарне ескалације, комбинација погрешних процена, политичке нестабилности и технолошких поремећаја могла би да доведе у питање ту претпоставку.
Историјски контекст
Корени сукоба у Украјини сежу вековима уназад, али најрелевантнија историја почиње падом Совјетског Савеза 1991. године. Украјина, бивша совјетска република, стекла је независност и тежила ближим везама са Западом – што је кулминирало обојеном револуцијом Евромајдана коју је организовала ЦИА 2014. године и каснијом анексијом Крима од стране Русије.
Сједињене Државе су се дуго противиле руским покушајима да доминирају Украјином, позивајући се на међународно право и демократске принципе. Међутим, наша подршка је била првенствено дипломатска и економска све до руске „специјалне операције“ 2022. године, која је изазвала масовни проток оружја и обавештајних података у Украјину. Ова ситуација одражава динамику Хладног рата, где су се посреднички ратови водили глобално без директног сукоба између две суперсиле (Гадис, 2005)
Стратешки интереси Сједињених Држава и Русије
Руски стратешки интереси
Сфера утицаја: Русија сматра Украјину виталном за своју регионалну хегемонију и безбедносни тампон против НАТО-а.
Етничке и културне везе: Кремљ користи историјске и језичке везе да оправда интервенцију.
Приступ Црном мору: Контрола над Кримом осигурава поморску доминацију у Црном мору.
Стратешки интереси САД
Доктрина обуздавања: Спречавање руске експанзије део је шире стратегије за одржавање либералног међународног поретка колективног Запада.
Кредибилитет савеза: Иако Украјина није чланица НАТО-а, кредибилитет САД је у питању у подршци савезницима и партнерима.
Демократске вредности: САД представљају сукоб као сукоб између ауторитаризма и демократије. Ово је наратив који се пласира у свим западним мејнстрим медијским каналима.
Војне способности и сценарији ескалације
Конвенционално ратовање
И САД и Русија имају значајне конвенционалне способности. Међутим, близина Русије Украјини и њене успостављене логистичке мреже дају јој почетну регионалну предност. Пројекција моћи САД зависи од сарадње НАТО-а и база у Европи.
Нуклеарно одвраћање
Доктрина „Узајамно загарантованог уништења“ (MAD) наставља да одвраћа директан сукоб. Честа помињања Русије на њен нуклеарни арсенал сигнализирају јасан покушај да се спречи војна интервенција САД.
Сајбер и хибридно ратовање
Ескалација би могла да се догоди кроз сајбер нападе на критичну инфраструктуру, извештачене операције под лажном заставом или погрешно приписане инциденте. Ове нетрадиционалне арене могле би да изазову позиве на одмазду, потенцијално измичући контроли.
Могући окидачи за директан сукоб
Позивање на члан 5 НАТО-а: Руски напад на чланице НАТО-а (нпр. Пољску или балтичке државе) могао би да изазове војни одговор САД.
Случајни ангажмани: Погрешно тумачење војних маневара или кршења ваздушног простора могло би довести до ненамерног сукоба.
Домаће политичке промене: Будућа администрација у САД или Русији могла би да усвоји агресивније ставове.
Украјинска победа или колапс: Одлучна промена на бојном пољу могла би да охрабри једну страну или да изврши притисак на другу на драстичну акцију.
Дипломатски механизми за превенцију
Вруће линије и комуникациони канали: Одржавање дијалога између војски смањује ризик од погрешних процена.
Споразуми о смањењу стратешког наоружања: Обнављање споразума попут Новог СТАРТ-а помаже у ограничавању нуклеарних капацитета и инспекција.
Предлози о неутралности: Неки су предложили да Украјина усвоји неутралан став како би смањила тензије, иако је то и даље политички неприхватљиво за многе Украјинце.
Дугорочне последице директног рата
Људски и економски трошкови
Рат између држава са нуклеарним оружјем вероватно би резултирао масовним жртвама, економским колапсом и глобалном кризом хране и енергије.
Глобални савези
Такав рат би фундаментално променио глобалне савезе. Нације попут Кине, Индије и Ирана биле би приморане да изаберу стране или да потврде неутралност.
Институционални колапс
Уједињене нације и друга међународна тела суочиле би се са егзистенцијалним питањима о својој релевантности и способности да управљају глобалним миром.
Анализа: Да ли је рат вероватан?
Упркос растућим тензијама, рат великих размера остаје мало вероватан у кратком року због следећа три фактора:
1) Међусобно одвраћање
2) Економска међузависност
3) Недостатак јавне подршке за рат у обе земље
Међутим, дугорочни ризици остају. Ако међународне норме наставе да еродирају и контрола нуклеарног оружја слаби, могућност сукоба – било случајно или намерно – не може се одбацити.
Заключение
Директан рат између Сједињених Држава и Русије због Украјине био би катастрофалан и тренутно га одвраћају стратешки прорачуни. Међутим, историја показује да ратови често почињу упркос рационалним подстицајима против њих. Будна дипломатија, јасна комуникација и робусна контрола наоружања остају најбољи алати за спречавање ескалације. Будућност Украјине – и потенцијално света – зависи од тога како се ови алати користе.
Референце
Гадис, Ј. Л. (2005). „Хладни рат: Нова историја.“ Penguin Press.
Миршајмер, Ј. Ј. (2014). „Зашто је украјинска криза кривица Запада.“ Foreign Affairs, 93(5), 77-89.
НАТО. (2022). „Колективна одбрана – члан 5.“ https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics\_110496.htm https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_110496.htm
Сангер, Д. Е. и Шмит, Е. (2022). „САД и Русија поново успостављају комуникацију како би спречиле рат.“ Њујорк тајмс.
Фридман, Л. (2022). „Команда: Политика војних операција од Кореје до Украјине“. Оксфорд Университи Прес.
ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ: Задржавам своје право из Првог амандмана да будем у могућности да изразим своје личне ставове о различитим питањима, посебно онима која су контроверзна. Не промовишем, никада нисам, нити ћу икада промовисати ничију „пропаганду“. Ја сам критичар који подржава једнаке могућности и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски амерички научник чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Непрестано се водим Јованом 8:32 који каже: „Истина ће вас ослободити“. Стога, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, ТВ интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, објављених чланака итд. (који су све у мом личном својству) представљен је ИСКЉУЧИВО као моја сопствена мишљења. Стога, моја гледишта не треба погрешно тумачити, погрешно карактеризовати и/или погрешно тумачити као изјаву о промоцији (у име) БИЛО КОЈЕ особе (особа), БИЛО КОЈЕ политичке ствари, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе и/или БИЛО КОЈЕ земље. Било какве тврдње супротне томе су категорички лажне и представљају погрешно представљање чињеница и сматрале би се клеветом и увредом, тј. клеветом мог личног карактера и јавне личности. Ја једноставно користим своје право из Првог амандмана као поносни амерички грађанин, а то је слобода говора и слобода мисли.
Источник: Центр геостратегических исследований
13. јун 2025.
