Напад израелског режима на Иран: Од пројекције моћи до одмазде Техерана
Пише: Мехди Хонардидех
Недавни напад израелског режима на Иран, узимајући у обзир улоге различитих глобалних и регионалних актера, илуструје да се ова операција протеже далеко изван пуке војне конфронтације. Уместо тога, служи стратешким и политичким циљевима.
1️⃣ Улога Сједињених Држава
Иако САД нису директно учествовале у операцији, њихово учешће може се анализирати на три нивоа:
Обавештајна подршка, укључујући пружање сателитских снимака и координата циљева из регионалних база у Ираку и Катару;
Логистичка помоћ, као што је снабдевање горивом и оружјем израелских борбених авиона;
Политичко покриће, кроз коришћење права вета у Савету безбедности УН како би се блокирала свака резолуција којом се осуђује израелски режим.
Чини се да је стратегија Вашингтона осмишљена на начин који омогућава израелском режиму да делује као посреднички алат притиска, без директног војног ангажовања САД.
2️⃣ Улога Јордана и европских земаља
Јордан је олакшао операцију дозвољавајући израелским ратним авионима да прелазе његов ваздушни простор. Мотивације краљевине укључују забринутост због растућег утицаја Ирана у Сирији и Ираку, као и тежњу за континуираном економском помоћи од западних сила.
Очекује се да ће европске земље попут Немачке и Француске напад представити као „право на самоодбрану“ Израела и да могу подржати додатне санкције против Ирана. Неке источноевропске владе – попут Републике Азербејџан – можда су дозволиле коришћење свог ваздушног простора или војних објеката.
3️⃣ Мотивација и време израелског напада
Главни мотиви иза операције израелског режима укључују:
Подривање иранских ракетних и нуклеарних програма, посебно након недавних извештаја ИАЕА о обогаћивању уранијума од 60%;
Освета за недавне операције отпора;
Успостављање превентивног одвраћања упркос уоченим иранским добицима.
На време напада у великој мери су утицали недавни неуспех обавештајних служби Израела и успешне контраобавештајне операције Ирана. Поред тога, недавна резолуција Одбора гувернера ИАЕА против Ирана пружила је изговор и дипломатско покриће израелском режиму да искористи међународно окружење у своју корист.
4️⃣ Стратешки циљеви напада
Израелски режим је у свом нападу тежио вишеструким стратешким циљевима:
Циљана убиства високорангираних војних и научних личности, укључујући мученичку смрт команданата ИРГЦ-а генерала Саламија и генерала Рашида, заједно са нуклеарним научницима др Ферејдуном Абасијем и др Тахеријанчијем – са циљем да се поремети оперативна команда и контрола Ирана;
Уништавање инфраструктуре, ударима на нуклеарна постројења, радарске базе и командне центре за ракете, осмишљене да деградирају иранске капацитете одвраћања;
Психолошко ратовање, ударима на стамбена подручја ради ширења страха међу цивилима, поткопавања поверења јавности у заштитне капацитете владе и слабљења националног морала.
5️⃣ Непосредне и дугорочне последице
Ирански одговор може укључивати директан ракетни одмазду против Тел Авива и Хаифе и пуну активацију Осовине отпора, коју чине Хезболах у Либану, Ансарулах у Јемену и савезничке милиције у Ираку за координисане нападе.
Регионално, операција би могла довести до скока цена нафте на 200 долара по барелу, поремећаја у Ормуском мореузу и интензивирања граничних сукоба између Израела и Либана и Сирије.
Глобално, напад би могао продубити поделе унутар Савета безбедности УН, при чему би Русија и Кина вероватно могле да ставе вето на сваку резолуцију којом се осуђује Иран, док би Европска унија могла да уведе нове рунде санкција Техерану.
Завршна напомена
Ова операција представља невиђени стратешки удар у смислу обима и последица. Цивилне жртве откривају намерну природу агресије. Дугорочно гледано, то би могло да гурне Иран ка тежњи ка развоју нуклеарног оружја и да катализује формирање антиизраелске коалиције коју предводе Русија и Кина.
Израелски режим је напад представио као мешавину освете, пројекције моћи и политичког опортунизма. Уколико Иран не пружи чврст и разарајући одговор, Израел би могао бити охрабрен да понови такве операције. Ово не само да угрожава националну безбедност Ирана, већ и ризикује ескалацију регионалних тензија и повећање вероватноће ширих будућих сукоба.
Fonte: Centro de estudos estratégicos
14. јун 2025.
