«Персона нон грата в Киеве — звучит как награда»
Иностранный наблюдатель на выборах ЛНР Драгана Трифкович высоко оценила подготовку голосования
Ждет ли Украину судьба Югославии?
Эксперты из Сербии и России сравнили две войны
Происходящее на Украине сегодня во многом напоминает события в Югославии 15-летней давности. Военные действия и цветные революции для свержения власти, предательство элит, находящихся в полной зависимости от Запада, активное участие США. И еще один немаловажный момент, о котором многие уже забыли. Югославия тоже готовилась вступить в Евросоюз, как и Украина. И вот результат: такой страны, как Югославия, больше нет. Ждет ли подобная судьба Украину?
ВОЙНЫ НА УКРАИНЕ В 2014 Г. И В ЮГОСЛАВИИ В 1999 Г.: СХОДСТВО И РАЗЛИЧИЕ ТАКТИКИ И СТРАТЕГИИ
Круглый стол на тему: "Войны на Украине в 2014 г. и в Югославии в 1999 г.: сходство и различие тактики и стратегии". 24 марта 1999 года страны НАТО совершили агрессию против суверенного государства Югославия и не понесли за это никакого наказания. Бомбардировки НАТО территории Югославии стали кульминацией трагедии, которая при попустительстве и содействии Европы и США разыгрывалась на Балканах в 90-х годах.
Геополитика нового мира – взгляд из Сербии
Драгана Трифкович senica.ru
Доклад делегата из Сербии Драганы Трифкович на международной конференции «Геополитика нового мира после августа 2008 года. Начало геополитического передела и конфликты на постсоветском пространстве». Республика Южная Осетия, 7-9 августа 2014 года.
Делегация из Сербии присутствовала на праздновании дня независимости Южной Осетии
На официальных мероприятиях, посвященных дню независимости Южной Осетии, присутствовали представители Сербии и Республики Сербской.
Ричард Гренел – јунак наших дана
Пише: професор Слободан Самарџић
Ко је човек широког осмеха и леденог погледа који већ данима угрожава Александра Вучића на његовом постољу прве медијске личности Србије. Није ваљда статус Трамповог пуног поверења који ужива Ричард Гренел узрок толике домаће популарности. Један амбасадор у једној важној европској држави доживео је овде златне тренутке медијске промоције. Било је довољно да га Трамп произведе у специјалног посредника за разговоре „Београда и Приштине“ па да засија на небу наше јавности онолико брзо колико је замркао Метју Палмер, познат као помоћник заменика или обратно. И поврх свега, амбасадор и преговарачки посредник Гренел бива катапултиран у директора Националне обавештајне службе САД, капе свих обавештајних служби у земљи опште обавештајне фасцинације. То у нашој земљи као последњој провицијалној забити изазива врхунско одушевљење. Усхићене честитке два провинцијална функционера, Марка Ђурића и Хашима Тачија, говоре о катализаторској моћи америчке политичке шараде којом се обједињују завађени локални вазали.
Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“
Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.
На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.
Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.
Проширење ЕУ или ојачавање паукове мреже
Пише: професор Слободан Самарџић
Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.
НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану
Драгана Трифковић за REGNUM
НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање. Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.
Стратегија националне безбедности (2)
Пише: Александар Стојановић
Поред идентификовања безбедносних изазова, ризика и претњи, задатак Стратегије националне безбедности јесте и утврђивање и таксативно навођење националних интереса, као вредности које треба постићи, очувати и унапредити, као и дефинисање безбедносне политике, сегмента једног ширег друштвеног дискурса, која (безбедносна политика) ће омогућити остваривање и унапређење прокламованих националних интереса.