Католичка црква у Шпанији доживљава велики пад – истраживање
Током последњих пола века Шпанија, некада сматрана једним од главних бастиона римокатоличке вере у Европи, доживела је колосалан пад католицизма.
У време смрти генерала и диктатора Франсиска Франка 1975. године, око 90% одраслог становништва Шпаније изјашњавало се католицима. А данас, према подацима истраживачког центра Funcas (приватне непрофитне организације у Шпанији), само 55% шпанског становништва идентификује се с католицизмом.
Овај тренд се примећује у свим старосним категоријама хиспанског становништва, али је израженији међу младима. Године 2002, 60% младих Шпанаца између 18 и 29 година изјаснило се као католици, али 2024. године то је учинило само 32%.
Шпански грађани старији од 70 година и даље су претежно католици – више од 75% њих остаје верно цркви.
Према ауторима истраживања, „вакуум“ који је настао, сада је у значајној мери „попуњен“ агностицизмом и атеизмом, иако земља такође бележи занемарљив раст евангелистичког протестантизма.
Истраживање такође напомиње да се, након што су се масовно одвојили од доминантне деноминације своје земље,Шпанци окрећу од њених вековних традиција и прослсва .
Пре пола века практично сви шпанскибрачни парови венчали су се у Католичкој цркви, до 2000. године та бројка је пала на 76%, а 2023. године само 18%.
Католичко школство такође постаје све мање популарно. У школској 2022-2023. години нешто више од половине шпанске деце било је уписано у католичке основне школе, у поређењу са пуних 85% у школској 1998-1999. години.
С другњ стране, недавна истраживања у другом бастиону католицизма – Ирској – приказала је донекле другачију слику. Док 40% Ираца данас има негативан став према Католичкој цркви (углавном због скандала са педофилским свештеницима), 61% становника Смарагдног острва „још увек верује“ у „религиозност“, при чему, изненађујуће, млађи људи показују веће интересовање за питања вере него представници других старосних категорија.
Према различитим исзтаживањима, 1971. године 84% становништва Француске (још једна традиционално католичка земља) сматрало се католицима, до 1994. године њихов удео се смањио на 21,55%, на 0,3% 20. године. Само четвртина Француза се идентификовала са католицизмом, док 53% нису били следбеници ниједне религије.
Према резултатима нове анкете коју је објавила истраживачка група Weltanschauungen (Fowid),први пут у савременој немачкој историји порастао је број Немаца који себе не сматрају припадницима ниједног система веровања протестаната.
Од 2024. године, 47% становништва Немачке – то је отприлике 39 милиона људи – назива себе нерелигиозним, док је укупан број протестаната и римокатолика 38 милиона% становништва земље (или 45% становништва).
Само за 2024. годину, Римокатоличка и Протестантска црква у Немачкој су добили отприлике 580.000 својих чланова. Тренутно, католици чине 24% становништва Немачке, док протестанти (углавном лутерани) чине 21%.
Према последњем попису, преко половине становништва Шкотске не исповеда ниједну религију. А крајем 2022. године, резултати пописа становништва у Енглеској и Велсу показали су да се по први пут у историји мање од половине њиховог становништва назива хришћанима: испоставило се да их је 27,5 милиона, односно 46,2%.
14. јун 2025.
