Tag Archives: Ucrania

Пише: Дејан Мировић

Поводом трагичних догађаја у Украјини,у нашој јавности и на Западу се у русофобском контексту, прави вештачка аналогија између НАТО агресије на СРЈ 1999. и рата у Украјини, као и сецесије такозваног Косова и независности ДНР и ЛНР. Међутим,правне чињенице показују да то није тачно. Напротив, има места за потпуно другачије поређење. НАТО, водеће западне државе и такозвано Косово преко 20 год. не поштују Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је према међународном праву обавезна за све државе.

Вилијам Енгдал је консултант и предавач за стратешки ризик, дипломирао је политику на Универзитету Принстон и најпродаванији је аутор о нафти и геополитици, ексклузивно за онлајн магазин „ New Eastern Outlook“

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган познат је по клизавим односима са наводним савезницима, било да је то у питању НАТО или ЕУ. Међутим, чини се да је његова највећа перфидност сада усмерена против односа Турске са Путиновом Русијом. Током протекле две или више година у својим односима са Украјином, Јерменијом, Сиријом, Либијом и сада, недавно, у неуспешној револуцији у Казахстану, Ердоган је показао јасан образац не само опортунизма, већ и перфидности или издаје поверења, као код двоструког укрштања, у својим односима са Русијом упркос томе што је зависан од енергије и напредне одбрамбене опреме. Зашто, питање је.

Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Пише: Драгана Трифковић. директор Центра за геостратешке студије

У Кијеву ће уочи Дана независности Украјине 24. августа, бити одржан скуп под називом Кримска платформа. Према речима председника Владимира Зеленског, циљ пројекта је повратак кримског полуострва у састав Украјине. Зеленски је пројекат представио прошле јесени на заседању УН. У фебруару је потписао декрет о мерама усмереним на „де окупацију“ Крима. У оквиру тог документа, такође је наложио влади да организује први састанак у оквиру самита. Како је украјински лидер објаснио, то је "међународна платформа за проналажење и даљу примену сета мера за де окупацију полуострва и заштиту права становника Крима".

Украјинска криза која је изазвана државним ударом 2014. године и која је земљу увела у сукобе, поново добија на снази.

Председник Украјине уводи земљу у нову фазу заоштравања односа са Русијом, што многи сматрају да је мотивисано потребом Зеленског да се допадне новом америчком председнику Џозефу Бајдену, како би опстао на власти. САД заоштравање сукоба у Украјини иде у прилог као вид борбе против „обуздавања Русије“ односно спречавања ширења руског утицаја.

Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права

• посланичка група AFD

У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија

Преносимо: Балканска геополитика

Смрт градоначелника Харкова Генадија Кернеса догодила се као гром из ведра неба, иако је већ дуже био на лечењу у познатој берлинској клиници „Шарите“. Међутим, извештаји рођака и пријатеља о његовом здравственом стању уливали су одређени оптимизам.

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.