La geopolítica y la política

Крај савеза Маска и Трампа: Одакле потиче раздор?

Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана

Недавно Сједињене Државе су биле сведоци сукоба на Твитеру између председника и најбогатијег човека на свету – догађај који означава крај њиховог блиског савеза који је започео током председничких избора 2024. године. Спор између Трампа и Маска избио је око предлога за консолидацију буџета (који је Трамп назвао „Један велики лепи закон“). Маск верује да ће усвајањем таквог закона – који подразумева смањење пореских прихода и повећање горње границе федералног дуга – републиканци наштетити америчкој економији. Он такође тврди да закон поткопава његове сопствене напоре да смањи државну потрошњу. Ипак, чини се да неслагање између Маска и Републиканске странке није ограничено само на ово питање.

Масков сукоб са бирократијом

Чак и током свог мандата у влади, Илон Маск се сусретао са тензијама са одређеним члановима кабинета. Одељење за ефикасност владе, на челу са Маском, настојало је да смањи број запослених у другим федералним одељењима и смањи њихове расходе. У неким случајевима – као што је случај са USAID-ом – ова агенда је делимично успела. Упркос почетним достигнућима, други секретари кабинета су Маскове поступке сматрали задирањем у њихов ауторитет. Његово мешање у рад других одељења постало је толико опсежно да је особље отпуштано ако не би одговорило на имејлове у којима се тражио резиме њиховог недељног учинка. Тако је Одељење за ефикасност владе ефикасно позиционирало Маска у односу на друге чланове кабинета. 

Може се рећи да је Маск вероватно ушао у политичку арену са менаџерским начином размишљања утемељеним у његовом искуству у вођењу приватних компанија. Ово може објаснити његов неуспех. Можда је веровао да ће спровођење структурних реформи унутар савезне владе САД бити слично променама које је спровео у X (раније Твитер). Међутим, отпор савезних одељења – и Републиканске странке у целини – показао се као значајна препрека. Постојећа институционална структура била је толико дубоко укорењена да Маск није био у стању да промени традиционални републикански приступ буџетирању. Његов изненадни и јавни раскид са Трампом и конгресним републиканцима резултирао је значајним финансијским губицима, што је послужило као позив на буђење у вези са последицама његовог импулсивног политичког понашања. 

Различита перспектива о кинеском питању

Чак и пре него што је напустио кабинет, Маск се суочавао са све већим изазовима. Његов став о царинском рату између САД и Кине се разликовао од става Трампове администрације. Као и други технолошки гиганти Силицијумске долине, Маск је био незадовољан растућом трговинском конфронтацијом између две земље. За напредне америчке технологије попут вештачке интелигенције – које се у великој мери ослањају на глобална тржишта и стране ресурсе, укључујући и оне из Кине – интензивирање царинског рата нанело је додатну штету. Такође треба напоменути да Кина није била једина брига америчких компанија. Током свог другог мандата, Трамп је увео царине широком спектру земаља, укључујући и савезнике САД. Царинске и антикинеске политике администрације све више су изоловале Маска од базе MAGA (Учинимо Америку поново великом).

У области спољне политике, Маск је сматран блиским такозваним „новим изолационистима“ и играо је кључну улогу у довођењу Венса и Колбија у кабинет. Ипак, кинеско питање га је постепено удаљило и од те фракције, пошто су Кину сматрали највећом претњом Сједињеним Државама. Масково одсуство из кабинета сада би могло ослабити то крило. Међутим, путања америчке спољне политике у наредне четири године ће на крају зависити од Трампових личних избора.

Питање Трампове личности

Трансформација савезника у противнике је понављајући образац у Трамповом ужем кругу. Током свог првог мандата, Трамп се дистанцирао од многих својих саветника и чланова кабинета из различитих разлога: Рекса Тилерсона, Х.Р. Мекмастера, Џима Матиса, Џона Болтона, Мајка Помпеа и других.

На крају се чак и посвађао са својим потпредседником, Мајком Пенсом. У свом другом мандату, Трамп се сукобио са Мајком Волцом и преместио га са места саветника за националну безбедност на место амбасадора САД при Уједињеним нацијама. Овај образац делимично произилази из Трампове личности, која показује ограничену толеранцију према неслагању и заједничком доношењу одлука. Такве особине су можда допринеле и раскиду са Маском.

Закључак

У сваком случају, чини се да је заједничко поглавље између Маска и Трампа завршено. Протеклих пет месеци је Маску показало да структурна реформа није ни једноставна ни нужно успешна. Током недавне размене на Твитеру, Маск је анкетирао кориснике о идеји формирања нове политичке странке, што је добило већинску подршку. Па ипак, ако је Маск нешто научио из свог кратког политичког искуства, то би требало да буде да је такав подухват далеко од изводљивог. 

Fuente: Centro de estudios geoestratégicos

15. јун 2025.

autor-avatar

Acerca de Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.club