Драгана Трифковић: Мировне мисије као део механизма управљања конфликтима

Дана 23. јуна 2025. године у Москви је одржан округли сто под називом „Одржавање мира у фрагментираном свету: нови изазови и перспективе“. Организовали су га Центар за социјалну конзервативну политику (ЦСКП) и Експертски клуб „Глобус“ уз учешће стручњака из Алијансе аналитичких центара глобалног Југа.

Догађај је отворила председница одељења за комуникације ЦСКП-а, Софија Козлова, која је напоменула да је прерасподела војног, политичког и економског утицаја а приори препуна повећања потенцијала за сукобе у свету: „Ова околност заслужује посебну пажњу, између осталог и због чињенице да земље са сложеним политичким системом и нерешеним унутрашњим и спољним сукобима претендују на статус независних центара. Остају отворена фундаментална питања о томе како ће се развијати унутрашњи политички процеси у овим земљама под новим условима, како ће се развијати односи између различитих центара, као и између центара и суседних земаља.“

Према речима модератора, традиционалне методе одржавања мира све више се показују неефикасним, као у случају сукоба између Индије и Пакистана или ескалације између Израела и Ирана, па су потребни нови приступи: „Геополитичка интервенција суперсила, испорука оружја и информациони ратови отежавају постизање компромиса. Потребна су нова, инклузивна решења заснована на историјским реалностима и учешћу свих заинтересованих страна. Само свеобухватна стратегија ће обезбедити одрживи мир у свету који се мења.“

Јулија Берг, оснивач експертског клуба „Глобус“, нагласила је да се од 1990-их резолуције УН све више игноришу, а старе одлуке остају неспроведене: „У ствари, не постоји јединствени систем правила који заправо регулише међународне односе. Истовремено, очигледно је да ако тренутни сукоби ескалирају у нуклеарну ескалацију, последице би могле бити катастрофалне за целу људску цивилизацију. Стога је неопходно разумети који су алати и структуре способни да спрече ратове и обезбеде мир у стварности, а не на речима“, приметила је Берг.

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије изнела је своје ставове на задату тему. Њено излагање преносимо у целости:

„Тема о којој данас дискутујемо захтева хитну пажњу међународне јавности због ескалације све већег броја конфликата. Мировне мисије по својој суштини замишљене су као операције са мандатом за одржавање мира које обухватају широк спектар мера. Према Савету безбедности УН то се односи „од традиционалних метода мирног решавања спорова према Поглављу VI, као што су промовисање помирења, помоћ у спровођењу мировног споразума или посредовање и добре услуге, до снажнијих акција предвиђених у Поглављу VII, које овлашћује низ мера, укључујући употребу силе према члану 42. Повеље.

Операције подразумевају поштовање међународног права и неутрални однос према конфликтима, али у пракси се показује да су се мировне мисије трансформисале у правцу остваривања геополитичких интeреса. До ове трансформације је дошло у периоду монополарног светског поретка под утицајем тада водећих западних сила на челу са САД, чиме је компромитована улога међународних организација које су коруптивним путем изгубиле свој неутрални статус. Заправо међународне мисије су трансформисане у склопу примене доктрине „Сукоба цивилизација“ како би постале саставни део механизма управљања конфликтима под монополом западних сила.

То се односи на мисије УН, НАТО и ОЕБС-а, док је улога регионалних организација које нису под доминантом контролом западних сила, маргинализована.

Као један од примера злоупотребе мировних мисија за остваривање геополитичких циљева Запада навешћу пример јужне српске покрајине Косова и Метохије. Агресије НАТО на Србију 1999. године покренута је на основу измишљених оптужби  о геноциду над албанским становништвом Косова и Метохије и спровођења специјане операције Рачак, која је идентична операцији Буча. Специјалном операцијом Рачак руководио је Вилијам Вокер амерички дипломата и агент ЦИА, који је у то време био шеф верификационе мисије при ОЕБС на Косову и Метохији.

Бомбардовање НАТО спроведено је без одлуке Савета безбедности УН. Операција је завршена усвајањем Кумановског договора на основу кога је усвојена Резолуција Савета безбедности УН 1244. На основу Резолуције 1244 потврђен је територијани интегритет Србије укучујући и јужну српску покрајину Косово и Метохију. Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову позната по свом акрониму УНМИК добила је мандат да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника Косова и Метохије и унапреди регионална стабилност на западом Балкану.

За подршку мисије УНМИК обезбеђено је присуство међународних мировних снага као што су КФОР односно НАТО, ОЕБС и мисија Европске уније.

За протеклих 25 година ове мисије су деловале у крајњој супротности са међународим правом и важећом Резолуцијом 1244 што је резултирало стварањем лажне државе Косово која је извор нестабилности за читаву Европу.

За време мандата мировних мисија извршен је погром над српским становништвом у јужној српској покрајини 2004. године који су организовали припадници терористичке организације Ослободилачка војска Косова.

За време погрома извршена су убиства и етничко чишћење села и градова од српског становништва, уништене су бројне средњовековне српске цркве и манастири као и имовина неалбанског становништва.

Свим догађајима је присуствовала или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а, 3000 припадника УНМИК-а, 6000 припадника Косовске полиције и њихових челника. Мировне мисије  нису осијетиле или спречиле нападе терориста, већ су послужиле као гарант спровођења хаоса.

Као епилог можемо да потврдимо да међународне мисије на Косову и Метохији делују у потпуној супротности са међународним правом, Резолуцијом 1244 и сопственим мандатом да обезбеде мир и спровођење закона, легализујући сепаратизам и етничко чишћење.

Исти пример имали смо и у Украјини након потписивања Минског споразума где је поред представника зараћених страна Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), имала улогу  у надгледању спровођења мировног договора и спречавању даљих сукоба. Међутим ОЕБС није реаговао на константно кршење примирја, односно војна дејства украјинске војске против становништва.

У садашњој геополитичкој ситуацији која је последица вишедеценијског игнорисања међународног права и нефункционисања међународних институција неопходно је да се разобличи улога мировних мисија и да се утврди њихова досадашња правна одговорност. За тим треба да следи хитна реформа међународних институција како би се отклонили узроци њиховог нефункционисања, институционалне слабости и корумпираности у чему значајну улогу могу да имају регионалне организације које нису у служби западних транслатлантских сила као што су ШОС, ОДКБ, АСЕАН, Афричка унија, Арапска лига и сл. Ове активности треба да се реализују упоредо са изградњом нове светске безбедносне архитектуре, засноване на принципима недељиве безбедности.

Извор: Центар за геостратешке студије/https://odkb-soyuz.org/analitics/697

27. јун 2025.