Mehdi Honardideh: Ukraine, a pawn in the global power game
Пише: Мехди Хонардидех
Како рат између Украјине и Русије улази у трећу годину, недавно постигнути споразум између Кијева и Вашингтона о експлоатацији украјинских ретких земних минералних ресурса изазвао је нове забринутости око националног суверенитета и дугорочне економске одрживости земље. Потписан под значајним политичким притиском, споразум истиче како је Запад, уместо да понуди алтруистичку подршку, трансформисао Украјину у платформу за унапређење сопствених стратешких и економских интереса.
Према условима споразума, биће основан заједнички инвестициони фонд између Сједињених Држава и Украјине ради поделе профита од вађења критичних минерала као што су литијум и никл. У стварности, уговор функционише као механизам за отплату дела војне помоћи од 175 милијарди долара коју су САД пружиле Украјини. Суочена са економским колапсом и уништеном инфраструктуром, Украјина је ефикасно заложила своје природне ресурсе као залог својим страним покровитељима.
Док Сједињене Државе активно траже економски утицај кроз ово партнерство, пасивни став Европске уније одражава растући раскол унутар западног стратешког консензуса. Шефица ЕУ за спољну политику Каја Калас отворено је признала могућност повлачења САД из Украјине, позивајући Европу да припреми алтернативне оквире за свој режим санкција против Русије. Такве изјаве имплицирају да Запад заиста не тежи одлучној украјинској победи, већ уместо тога штити своје интересе у случају неуспеха Украјине.
Украјинска влада је представила споразум као средство за привлачење страних инвестиција, али недостатак транспарентности око његових неоткривених услова изазвао је значајну нелагоду. Заменица премијера Јулија Свириденко тврди да ће споразум користити ратом разореној украјинској економији, али независни стручњаци упозоравају да, након сукоба, земља ризикује да се удави у неодрживим дуговима, док истовремено губи контролу над својом стратешком имовином – поткопавајући свој економски суверенитет.
Економиста Олексиј Хончарук упоредио је споразум са „колонијалним уговорима из 19. века“, тврдећи да Украјина не само да се одриче својих ресурса, већ и упада у циклус зависности и неотплативог дуга. Овај аранжман показује да је дугорочни национални интерес Украјине маргинализован у ширим западним прорачунима.
Претварањем војне помоћи у дужничке обавезе, Сједињене Државе су ефикасно приморале Кијев да ликвидира своју националну имовину, док Европска унија, без конкретних алтернатива, остаје пасивни посматрач ове економске трагедије која се одвија. У недавном говору, председник Володимир Зеленски је жалио: „Боримо се да одбранимо Европу, али Европа није спремна ни да нам снизи цене гаса.“ Ова опаска подвлачи трансформацију Украјине у геополитички адут за преговарање.
Без обзира да ли ће Украјина изаћи као победника или поражена страна, исходи изгледају подједнако суморно: у случају војног успеха, западне корпорације ће доминирати њеном економијом; у случају неуспеха, Русија ће стећи политичку контролу, док ће западне заинтересоване стране имати обезбеђене економске приходе од гаранција ресурса. У оба сценарија, Украјина ће изгубити. Овај споразум не представља економски тријумф већ почетак модерног неоколонијализма.
Некада слављена као бедем Европе против руске агресије, Украјина је сада постала бојно поље за економске амбиције глобалних сила. Нације које тргују својим природним богатством страним интересима на крају се одричу своје аутономије. Данас, Украјина није само жртва рата већ и жртва велике геополитичке игре.
Source: Center for Geostrategic Studies
Насловна фотографија: www.europarl.europa.eu
10. May 2025.
