Мост преко граница: Руско-српски дијалог о научној и образовној политици
Пише: Остоја Војиновић
На Високој школи за јавну управу и предузетништво Урaлског федералног универзитета у Екатеринбургу 15. априла 2025. одржан је руско-српски семинар „Научна и образовна политика: трендови и прогнозе“, организован у оквиру рада Центра за руско-српска истраживања, недавно отвореног у овом руском граду. У фокусу разговора била су актуелна питања савремене научне и образовне политике у Србији.
Семинар је модерирао директор Високе школе за јавну управу и предузетништво Алексеј Кљујев.
„Обе наше земље су данас на тачки у којој је нагомилано искуство модернизације научне и образовне политике открило системске проблеме и замке. Ово нам омогућава да јасно видимо шта тачно треба преиспитати и побољшати. Посебно је важно да се ови изазови јављају на позадини интеграције наших научних и образовних система у западне моделе. Као научници, не можемо да останемо по страни: наш задатак је да анализирамо последице оваквих процеса, утичемо на формирање стратегија и прилагођавамо одлуке које се доносе на државном нивоу. Сврха овог семинара је проналажење обострано корисних области сарадње и уверен сам да смо након овог семинара поставили темеље за заједничко проблемско поље које је од интереса за истраживаче из Русије и Србије и отворили нове могућности за заједничке пројекте“, истакао је Алексеј Кљујев.
Професор Факултета политичких наука у Београду и директор Центра за руске студије на истом факултету, Синиша Атлагић изложио је свој рад на тему „Научна политика у Србији: проблеми и перспективе“, у којој је скренуо пажњу учесницима семинара на следећа питања: наука је данас превише фокусирана на мерење индикатора: стигла је ера квантофреније – некритичког ослањања искључиво на мерење и прикупљање података; српски истраживачи улажу напоре да се интегришу у глобалне научне мреже, али објављивање чланака у страним научним часописима индексираним у WoS и Scopus је тешко, јер националне теме нису од интереса за такве часописе; важно је одржати равнотежу између националних приоритета и међународне сарадње у науци; српска научна политика после 2000. године фаворизује истраживања која доносе профит и за које постоји интересовање у иностранству и која су по мери WoS, а научна истраживања од националног значаја су скрајнута, што су све елементи неоколонијалне научне политике.
Професор Атлагић је закључио да је „ у Србији потребно редефинисати научну политику, односно посветити више пажње друштвено-хуманистичким наукама и вредновању истраживачких резултата у складу са специфичностима тих наука, као и фаворизовати научне часописе који доприносе очувању националног идентитета, српског језика и ћириличног писма“.
Професор Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду и председник УО Института за политичке студије из Београда Урош Шуваковић наставио је семинар излагањем на тему „Проблеми савремене образовне политике у Србији“, у којој је истакао да је Болоњски процес покренуо деидентификацију образовног система у Србији која се огледа у “европеизацији у садејству са main stream идеологијама које долазе из англосаксонског света, док је Болоњски процес у високом школству, при том прилично деформисан у самом спровођењу, довео до девалвације научних звања, али и до општег пада квалитета знања на свим нивоима: од основне школе до факултета“.
Професор Шуваковић је нагласио да је „ од увођења Болоњског процеса 2005. године закључно са 2014. годином у Србији, за тих 10 година, докторирало 14.331 лице, док је од одбране прве докторске дисертације у Србији 1907. до 2007. докторирало 17.289 људи. Дакле, за 10 година нешто мање од 3000 одбрањених доктората у поређењу са претходних 100 година“.
На крају свог излагања, професор Шуваковић се позвао на тврдњу професора Бечког универзитета Конрада Паула Лиесмана („Беда европских високих школа има своје име: Болоња“ ) наводећи како се она показала на примеру Србије потпуно истинитом.
Следећег дана, 16. априла, у оквиру XI Међународне научно-практичне конференције „Стратегије развоја друштвених заједница, институција и територија“ организоване на Високој школи за јавну управу и предузетништво УрФУ, одржано је предавање професора Синише Атлагића и Уроша Шуваковића студентима са темом „Србија на геополитичкој мапи“.
Професор Синиша Атлагић је у свом излагању „Вредносна оријентација спољне политике Републике Србије“ говорио студентима о спољнополитичкој политици Србије и њеној равнотежи између ЕУ, Русије и Кине, али и о недостатаку дугорочног плана, што отежава њену позицију. Истовремено, нагласио је он, „Русија је и даље кључни савезник, подржава Србију по питањима територијалног интегритета и блокира антисрпске иницијативе у УН, наводећи такође резултате истраживања да 80% Срба симпатише Русију, а да је 50% је против уласка у ЕУ“.
„Србија не може себи да приушти луксуз јасног избора између Истока и Запада, али дијалог са Русијом остаје стратешки приоритет“, истакао је Синиша Атлагић.
Професор Урош Шуваковић је потом говорио студентима о теми под називом „Обојене револуције у Србији“. Анализирајући овај феномен, он је идентификовао окидач: обојене револуције у Србији (на пример, протести 2000. и 2020.) почињу мобилизацијом незадовољних грађана преко медија, невладиних организација и студентских покрета. Спољни играчи постају лидери: финансирају се активисти, врши се притисак кроз санкције и информативне кампање, ствара се имиџ „народног устанка“, појављују се симболи (пароле, боје), актуелизује се ескалација кроз провокације. Професор сматра да Србија постаје мета због свог геополитичког положаја, јер је контрола над Балканом критична за ЕУ и НАТО. Штавише, већ постоје успешне праксе у историји земље: свргавање Слободана Милошевића 2000. године што инспирише западне режисере и невладине организације да понове сценарио.
„Обојене револуције нису природна појава, већ контролисан процес. Њихов циљ није демократија, већ замена суверене власти политичарима лојалним спољним силама“, истакао је професор Шуваковић.
Након предавања, професори су одговарали на питања студената, разговарајући о будућности српско-руских односа и методама супротстављања хибридним претњама.
“Отворено предавање српских колега, њихова размишљања о догађајима и искушењима кроз која је Србија прошла, корисно је за студенте који се често декларишу као аполитични. Али пример Србије указује на важност чињенице да млади људи пре или касније морају да схвате своје укључивање у живот друштва“, закључак је директорке Центра за руско-српска истраживања из Екатеринбурга Татјане Леонтијеве.
На крају своје тродневне посете Екатеринбургу, професори Синиша Атлагић и Урош Шуваковић имали су састанак и разговор о новим перспективама образовне и научне сарадње Русије и Србије са Сергејом Тушином, проректором за међународне односе Уралског федералног универзитета у Екатеринбургу. На том састанку, директор Високе школе за јавну управу и предузетништво Алексеј Кљујев, која је иницијатор свих ових модела сарадње, указао је на значај развоја међународних односа са универзитетима у Србији. Учесници су разговарали о иницијативама које се већ реализују, изнели нове образовне путање интеракције, уочили могућности за реализацију заједничких научних пројеката и идентификовали изгледе за проширење сарадње у контексту геополитичких изазова.
18. април 2025.
