Geopolitics and politics

Интервју Драгане Трифковић са професором Павелом Тулајевим

У Русији је од 26. маја до 3. јуна одржан јубиларни Свесловенски сабор на ком су учествовали делегати из словенских земаља. Првог дана конгреса одржана је седница у свечаној сали Руске државне библиотеке у Москви, а сутрадан је рад конгреса настављен на броду „Књегиња Анастасија“ који је наредних недељу дана пловио од Москве до Санкт Петербурга. Завршница конгреса се одржала у лаври Алексанро-Невског манастира у Санкт Петербургу. Током пловидбе, имала сам прилику да поразговарам са једним од водећих руских интелектуалаца, професором Павелом Тулајевим, и овом приликом га преносим српским читаоцима.

Интервју Драгане Трифковић порталу Патриот

– Ви сте недавно искључени из ДСС-а мада сте били члан Председништва те странке, такође избачена је и Санда која је ДСС увела у Парламент и многи други истакнути чланови, док су неки сами поднели оставку,  шта се ту заправо дешава? 

ДТ: Сукоб у ДСС је почео око локалних коалиција са Српском напредном странком. Међутим, овде није реч просто о локалним коалицијама, како то (остатак) ДСС жели да банализује, већ чињеница да је већина чланова Председништва странке, покушавала да заштити и прикрије фалсификовање изборне листе, превару гласача али и чланова странке, кршење Статута странке и кривично дело, како би на силу биле направљене коалиције ДСС са СНС. У таквој ситуацији Санда Рашковић Ивић није могла да нађе компромисно решење, и дала је због тога оставку на место председника странке. Тиме је СНС преузела контролу над ДСС, првенствено преко Александра Поповића који има велики утицај у странци и који је главни заговорник коалиција са СНС. Идеолошка струја ДСС, ако могу тако да назовем људе који су били у ДСС због националне и државотворне идеје, је остала запањена трансформацијом странке која се некада залагала за легализам и поштовање закона и коју су водили угледни и образовани људи. Она се данас претворила у странку која продаје националну идеју за два управна одбора и место заменика секретара у београдској општини. Промовисањем Милоша Јовановића као будућег председника напредне ДСС, почиње обрачун у странци са свима који су били најоштрији критичари колаборације са СНС-ом. Ја сам се прва нашла на листи за брисање, а затим су исто учинили и са бившом председницом странке, која је странку вратила у Парламент. Тиме су још једном показали непоштовање Статута и правила, али и то да се лажно представљају као демократе, и да поступају као злогласна ОЗНА 1945. У међувремену су многобројни истакнути функционери поднели оставке, следећи пример Марка Јакшића и Славише Ристића, и практично је дошло до општег расула ДСС, изласком целих одбора и огранака странке по читавој Србији.