Професор Фадлулах Афшар: Кроз акрил и мистику, иранска уметност у српском културном простору
Напомена: У Историјском музеју Србије, 15. маја 2025. отворена је изложба и одржана трибина на тему „Културно наслеђе Ирана и Србије“. На трибини су говорили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије; Амир Пурпезешк, директор Културног центра Ирана у Београду; проф. Др Фадлулах Афшар, истакнути ирански уметник; проф. др Драган Ћаловић, професор теорије уметности и оријанеталне уметности; проф. Др Оливер Томић, професор историје уметности и кустос изложбе.
Представљамо вам интервју Данијеле Петковић, председника Одбора за културу Центра за геостратешке студије са професором др Фадлулахом Афшаром на маргинама одржавања трибине и изложбе о културном наслеђу Ирана и Србије
Интервју је превео и приредио Али Разегхи
Да ли је иранска уметност довољно заступљена у Србији?
Иранска уметност, са хиљадугодишњом традицијом и невероватном разноликошћу у сликарству, калиграфији, занатству, архитектури и музици, представља једно од најбогатијих културних блага света. Ова уметност, укорењен у персијској цивилизацији, мистичним ритуалима и народним причама, има моћ да очара публику широм света. У Србији су уложени велики напори да се иранска уметност представи – од изложби слика и калиграфије, кроз презентације заната као што је емајлирање, до извођења традиционалне иранске музике. На пример, Културни центар Ирана у Београду је последњих година организовао бројне програме као нпр. изложбе које приказују радове савремених и традиционалних иранских уметника. Међутим, чини ми се да ови напори још увек нису у потпуности открили огроман потенцијал иранске уметности у Србији.
Србија је земља чији народ воли уметност, са богатим историјским наслеђем и живом културом која воли и прихвата креативност. Током боравка у Београду приметио сам топао пријем и радозналост посетилаца према мојим радовима, али осећам да има још много неиспричаних прича о иранској уметности које бих могао да се поделим са српском публиком. Да ојачамо присуство иранске уметности, могли бисмо размишљати о организовању заједничких изложби са српским уметницима, учешћу на међународним фестивалима у Србији, стварање дигиталних платформи за виртуелне изложбе иранских радова, па чак и о радионицама за упознавање са традиционалним иранским техникама као што су минијатуре, илуминација или израда керамичких плочица. Такве иницијативе не само да би истакле иранску уметност, већ би подстакле и дубљи културни дијалог између два народа.
Како оцењујете иранско-српску културну сарадњу?
Културна сарадња Ирана и Србије личи на мост који постаје све лепши и чвршћи корак по корак. Упркос географским и историјским разликама, две земље деле дубоке културне сличности и вредности: љубав према уметности, поштовање традиције, гостопримство и стваралачки дух. Ове вредности створиле су идеалну основу за ширење културне сарадње. Организују се последњих година низ програма културне размене, укључујући недеље иранског филма у Београду, заједничка уметност, изложбе и извођења традиционалне музике, чиме је створена пријатељска атмосфера пуна реципроцитета и разумевање. Чуо сам да Културни центар Ирана у Србији планира програме за представљање савремене Иранске књижевности, превођење дела српских писаца на персијски и обрнуто, као и одржавање заједничких семинара о историји и култури две земље. Ови кораци су значајни у зближавању два народа.
Међутим, можемо бити амбициознији! Замислите заједничке галерије у којима би били изложени радови младих Иранаца и српских уметника, односно радионице у којима би српски уметници упознали традиционални ирански језик, технике, као што су минијатуре, калиграфија или израда керамичких плочица, док би ирански уметници учили о српске сликарске или вајарске технике. Могли бисмо да организујемо и заједничке културне фестивале где би била представљена музика, као и позоришна и визуелна уметност обе земље. Такве иницијативе не би само продубљивала културну сарадњу, већ би довеле и до стварања заједничких, иновативних дела која би могла заблистати на светској сцени. Ова сарадња, која је тренутно пријатељска и плодна, има потенцијал да постане дубок, трајан и инспиративан културни дијалог.
Фото: Данијела Петковић на изложби
Опишите технику коју користите?
У својим радовима користим технику акрила на холандском картону за макете, која због својих специфичних карактеристика. Ова карактеристика пружа идеалну основу за моју креативност. Акрил, захваљујући својој флексибилности и изузетним могућностима, омогућава ми да оживим боје дубином, блиставошћу и живошћу, тако да свака слика изгледа као да прича живу причу. Ова боја, која се широко користи у модерном иранском сликарству, омогућава да стварам различите слојеве и богате текстуре, и брзо се суши, што је идеално за мој слојевити радни процес.
Холандски модел картона, са својом фином текстуром и великом чврстоћом, ми то омогућава. Прецизно креирам детаље и меке линије. Наравно, иранске технике сликања нису ограничене само на акрил. У прошлости су ирански уметници користили технике као што су гваш, боје за тело и акварел, а неки уметници су и данас остали верни овим методама.
Међутим, ја и многи савремени уметници окренули смо се акрилу због његове издржљивости, свестраности, текстура и могућности комбиновања са другим материјалима. Мој креативни процес је комбинација прецизности и слободе: прво скицирам почетни цртеж на картону оловком, а затим додавањем слојева боје обликујем жељени осећај и атмосферу. Понекад користим комбиноване технике, попут колажа, или експериментишем са светлом и сенкама да бих додао дубину и димензију. Ове технике ми омогућавају представити мистичне, религиозне и хумане приче визуелним језиком који је модеран и истовремено разумљив и привлачан и иранској и међународној публици.
Које мотиве најчешће користите на својим сликама?
Теме мојих радова су попут путовања у срце и душу иранске културе, где се преплићу мистика, религија и свакодневни живот.
Животи људи су испреплетени. Волим да причам приче инспирисане мистичном поезијом Мевлане, Хафиза или Атара, традиционални ирански ритуали и живописни призори из народног живота. На пример, у неким радовима представљам сам вртложни дервишки плес, усковитланим бојама и линијама које преносе осећај покрета, мистицизма и заноса.
У последње време су ме заинтересовале и савремене теме, као што је спој традиције и савремености у урбаном животу Ирана. Понекад се бавим и универзалнијим темама, као што је потрага за смислом живота или веза човека и природе, али ове теме увек представљам из иранске перспективе, инспирисан нашом културом. Свака слика је као визуелна песма, путовање у дубину иранског идентитета, и надам се да позива гледаоца да се ридруже овом путовању и упознају дубље слојеве наше културе и историје.
Да ли сте први пут у Србији?
Да, први пут сам у Србији и морам да кажем да је искуство потпуно незаборавно! Од тренутка када сам стигао у Београд, осетио сам да се налазим у граду у коме се дивно преплићу историја, култура и модерност. Живописне улице, историјска архитектура у складу са модерним зградама и што је најважније, топлина српског народа која ме је потпуно освојила. Током овог путовања имао сам прилику не само да излажем своје радове, али и да разговарам са локалним становништвом, уметницима и љубитељима уметности. Имали су прилике да изблиза упознају богату културу ове земље. Ово искуство ме је веома инспирисало и мотивисало. У будућности ћу се поново вратити у ову прелепу земљу.
Какви су ваши утисци о Србији? Планирате ли још неке изложбе у Србији?
Србија ми изгледа као илустрована књига пуна боја, прича и дубоких емоција. Народ ове земље је миран, срдачан и невероватно наклоњен уметности. Током мог боравка у Београду, разговори са посетиоцима изложбе су ми показали да их не занима само иранска уметност, већ да имају дубоку радозналост за нашу културу и историју. Од шетње обалом Дунава и гледања заласка сунца до посете црквама и Музејима Београда, сваки тренутак овог путовања био је инспиративан. Србија је земља у којој можете да пронађете и мир и културну динамику, а ова комбинација је изузетно драгоцена за уметника.
Што се тиче будућих изложби, волео бих да се вратим у Србију и представим своје радове у другим градовима. На пример, Нови Сад, који је познат по културним фестивалима, или Ниш са својом богатом историјом одличне дестинације за будуће изложбе. Уколико Културни центар Ирана и српске културне институције обезбеде неопходну координацију, организација оваквих догађаја је сасвим изводљива. Поред тога, идеја заједничке радионице са српским уметницима су ми веома привлачне – простор где бисмо могли да делимо технике, идеје и приче, па чак и за стварање заједничких радова. Овакви пројекти не би само допринели већој промоцији иранске уметности, створиле би и стални уметнички дијалог између две земље. Србија, са својим отвореним срцем и богатом културом, сигурно ће имати посебно место у мојим сећањима и плановима за будућност!
Source: Center for Geostrategic Studies
21. мај 2025.
