Горан Игић: Молдавски кључ за Балкан
Пише: Горан Игић
Осам деценија након ломљења кичме фашистима у Молдавији, неко је проценио да је прошло довољно времена и кренуло се у ново психолошко убеђивање народа Балкана да су фашисти били добри, па се тако недавно подигао споменик у Молдавији (у селу Опач) румунским окупаторима (https://eadaily.com/ru/news/2025/04/30/hayl-gitler-v-moldavii-otkryli-memorial-rumyno-fashistam). У временима када се ревидира историја, јер се у Молдавији забрањује ношење Георгијевске ленте и у уџбеницима се велича румунски сарадник Хитлера Јон Виктор Антонеску (https://ria.ru/20250508/antoneska-2015780302.html), и када је после овог 9. маја 2025. године, јасно да се Дан победе више неће славити у Кишињеву, док год је на власти прорумунска председница Молдавије Маја Санду, подсетићемо се на то како је пре више од осам деценија кренула војна операција у стручној литератури позната као Јаши-Кишињев офанзива, која је, по војним експертима, одредила судбину Балкана након Другог светског рата. Ову операцију су и западни савезници окарактерисали као кључну за убрзање краја рата на југоистоку Европе.
Јаши-Кишињев операција трајала је од 20. августа до 29. августа 1944. године, по значају упоређивана је са Стаљинградском битком или Курском битком, и улази у ред чувених „10 Стаљинових удараца“ по силама Вермахта, тачније то је била седма офанзивна операција, која је омогућила да се крене у ослобађање Југославије, Бугарске и Мађарске. Сама војна операција је имала два дела. Војска 2.-ог и 3.-ег Украјинског фронта под командом генерала Родиона Малиновског and Фјодора Толбухина нанела је пораз немачкој групи армија „Јужна Украјина“, сломљен је отпор Вермахта, као и румунских формација, па је последица ове операције било ослобођење Молдавије и Исмаилске области, а Румунија је избачена из рата. Тиме су створене претпоставке за офанзиву да се Срби и Бугари ослободе фашистичко-нацистичке окупације. Јашко-Кишињевска операција је имала одлучујући војно-политички значај, јер је било јасно да ће након ове операције совјетска Црвена Армија ући на Балкан. Артиљеријским двојним ударом у 7 часова и 40 минута ујутро 20. августа 1944. у реону западно од Јаша, совјетска војска је прешла у офанзиву са Кицканског мостобрана, а изненадни напад је био толико јак да је прва линија немачке одбране била у потпуности уништена.
Како је признао немачки генерал Јоханес Фриснер, командујући трупа у Украјини, овај напад је изазвао „почетак невероватног хаоса“, јер је совјетска офанзива била подржана нападачком авијацијом Пете ваздушне армије. Вођена је и тенковска борба, Немци су покушали контраофанзиву већ првог дана, али је одбијена. Фронт је другог и трећег дана раширен на 65 км по линији дејстава и до 40 км по дубини. Током прва два дана совјетска авијација је извела 6 350 борбених летова и ускоро је Јаши био ослобођен. Авијација Црноморске флоте нанела је губитке немачким и румунским бродовима у Сулини и Констанци. Немачке и румунске снаге већ након трећег дана су морале да се повлаче, а у току првих 48 сати борбе уништено је 7 румунских и 2 немачке дивизије. У међувремену настаје проблем у везама између Хитлера и командујућег генерала Фриснера, Немци касне са извлачењем својих снага из области Кишињева, тако да совјетска страна то користи и 5.-а ударна армија под командом генерала Николаја Берзарина 24.-августа, ослобађа Кишињев, чиме се завршава прва етапа ове војне операције, а део немачких снага остаје одсечено. Порази на фронту изазвали су отпор режиму Антонескуа, румунски официри су успоставили контакт са румунском опозицијом и почело се са припремама за бунт, јер је већ 23. августа увече кренуо бунт у Букурешту, а млади румунски краљ Михаљ I стао је на страну протеста и одобрио је хапшење Антонескуа и румунских пронацистичких генерала. Убрзо је формирана нова румунска Влада на челу са Константином Сенетескуом, а нова Влада је објавила да Румунија излази из рата и да немачке војске у најкраћем року морају да напусте Румунију. Немачка страна је одлучно одбила тај захтев и покушала је да угуши такав развој ситуације, па је немачка авијација је бомбардовала Букурешт. Нова влада Румуније је објавила рат Немачкој и затражила помоћ СССР. Совјетска страна је покренула 50 дивизија за улазак у дубину територије, а 34 дивизије је остало ради ликвидације нациста источно од Прута. Тако је до 28. августа уништен и последњи део немачких снага, који су покушавали да се пробију до неприступачних Карпата. Совјети су форсирали да се заузме нафтом пребогати Плоешти, а други правац био је дунавска равница и Букурешт, при чему је остварено садејство са Црноморском флотом и Дунавском ратном флотилом. Извршени су вишеструки десанти и вођена је изузетна координација авијације, копнене војске и морнарице. Тако је 28. августа заузет град Браила, а ослобађањем луке Констанце и ликвидацијом окружених нацистичких снага западно од реке Прут 29. августа завршена је Јаши-Кишињев офанзива потпуном победом совјетске војске. Последица ове операције је и пуч у Бугарској 9. септембра 1944. када ће антифашисти преузети власт, а након тога ће совјетске и бугарске антифашистичке снаге учествовати у ослобађању делова Југославије, заједно са југословенским родољубима.
У операцији Јаши-Кишињев страдало је на страни Совјета 67 000 војника, а на страни нациста 135 000 војника је умрло, а 208 000 је заробљено ( од укупно 900 хиљада немачко-румунских снага које су учествовале у овим борбама). Немци су имали за одбрану 25 немачких дивизија, 22 румунске дивизије и 5 румунских бригада, 400 тенкова уз подршку Четврте немачке ваздушне флоте у чијем саставу је било 810 борбених авиона. Ипак, Совјетска страна имала је бољу координацију дејстава и брзину прегруписавања, јер је имала 2200 авиона и 1870 тенкова употребљених у овој операцији. Сматрамо да јавност треба да се сети ове војне операције, јер је утицала на све балканске земље.
Source: Center for Geostrategic Studies
29. мај 2025.
