Geopolitik und Politik

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Introduction 

It can be indicated from a historical viewpoint that the USA emerged on the stage of global (world) politics in 1867 (four years before Germany did the same in 1871 after the Franco−Prussian War of 1870−1871). Both these imperial states at the same time exerted extremely influential politics in the process of radical transformation of the modern world both in Europe and outside of the Old Continent. In 1867, Washington purchased Alaska from Russia (regardless of the claims that Russia just rented Alaska for 99 years), and in April 1917, the USA entered the Great War on the side of France and the UK (after the Russian February/March Revolution in 1917) and brought about a decisive defeat of the German Second Empire on the Western Front in the Autumn of 1918 making at the same time as a direct consequence itself the global greatest power.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

The “Black Continent” of Africa until the end of the eighth decade of the 19^th century was not properly known territory, especially its central parts which have been unknown to the Europeans. The West European powers until the 1880s were acquainted mainly with the African littorals and their immediate hinterland. However, what was inside the continent was not exactly known except for the existence of some tribal state organizations in the form of monarchies settled by traditional hunting people.

Центар за геостратешке студије 28. августа од 13-15 ч. организује конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција ће се одржати у Прес центру Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6 /III. Позивамо заинтересовану јавност и новинаре да присуствују овом догађају и региструју се за овај догађај слањем мејла Центру за геостратешке студије на center@geostrategy.club

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

The period from 1462 to 1815 is of special importance for the history of Russia and the Russian people as well as for the history of Eurasia for at least five good reasons: 1) Russia became modernized according to the European pattern; 2) Russia became liberated from the foreign occupants; 3) The Russian people became territorially united into a single national state; 4) Eurasia experienced Russian territorial expansion in all directions from its original administrative center in Moscow and later St Petersburg; and finally 5) Russia as the mighty empire became a member of European concert of Great Powers and even the most powerful state in Eurasia after the Napoleonic Wars.

У модерној политичкој теорији савремени политички системи названи су постдемократија. (Колин Крауч, Жак Рансијер, Шелдон Волин, Питер Меир и др.). У таквим системима власт је у рукама економских елита, а периодични избори су обична фарса чији је циљ да се економска моћ пренесе и у политичку и сваку другу сферу друштвеног живата. У западним друштвима главни субјекти политичких процеса су политизоване крупне корпорације, појединачни грађани су разбијени, изоловани, обесхрабрени да се међусобно организују. У Србији полуге моћи држе амбасадори великих сила и представници међународних финансијских организација, они владају преко домаћих странака, којима омогућавају да контролишу државни апарат све док служе њиховим интересима.

Пише: Милош Здравковић

Утицај с Блиског истока све више се окреће од Европе и САД-а према брзо растућим азијским економским џиновима, Кини и Индији. Клатно моћи се са Атлантика дефинитивно помера на Пацифик. Свет као да поновно постаје политички мултиполаран. Постаје све јасније како почињу значајне економске, а за њима и политичке (геополитичке) промене.

Након  седамдесет година америчког вођства Запада и света и тридесет година глобалне доминације САД-а и Запада, стварају се прилике за нови будући сукоб за глобалну доминацију у 21. веку, између Запада и Кине. Само што овај пут Кина (поражена пре више векова од Британаца), неће бити сама.

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије "Отаџбина"

Захваљивање председника Србије Александра Вучића српском патријарху Порфирију због давања аутокефалности Македонској православној цркви открива неке чудне политичке димензије. Овај поступак Српске православне цркве је дубоко штетан по државне и националне интересе државе Србије и по ономе што може да се чује у појединим београдским круговима јесте да је Александар Вучић прави аутор ове идеје. Разлог је овај - да се име њему блиског човека не би нашло на америчкој црној листи он је лобирао код своје цркве да се издејствује аутокефалност Македонској православној цркви. Наравно, то је била жеља америчке администрације.