Geopolitik und Politik

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) [1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. IFIMES је поводом пријевремених предсједничких и парламентарних избора у Турској, који ће се одржати 14. маја 2023., припремио опширну анализу. Из опширне анализе „Турска 2023: Најважнији избори на 100-ту годишњицу оснивања Републике Турске – земља на прекретници“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.

Говорећи на трибини у Даласу о украјинској кризи, средином маја 2022. године, бивши амерички предсједник George W. Bush неспретно је направио знаковиту омашку, ону која настаје кад је језик бржи од памети, односно кад се инерцијом несвјесно изговори истина која се нипошто не смије изговорити.

У намјери да осуди инвазију Владимира Путина на Украјину, Буш је појаснио како је то све ”одлука само једног човјека да покрене потпуно неоправдану и бруталну инвазију на Ирак”.

Поседњи скуп Александра Вучића са представницима политичко-подобих Срба са КиМ односно боље рећи са члановима Српске напредне странке само осликава катастрофалну националну и државну политику председника Србије према јужној српској покрајини.

Скоро два месеца трају напади Вучићеве камариле на водећег српског интелектуалца професора Мила Ломпара.

Они су почели након његове подршке митингу од 15. фебруара 2023. године када је професор Ломпар позвао на мирне и демократске протесте. У Вучићевом паралелном пропагандном свету митинг је проглашен за наводни државни удар. Напади на Ломпара су појачани када је професор храбро и тачно изјавио на једној националној телевизији да је управо Вучић суспендовао Устав Републике Србије француско – немачким планом и тако извршио државни удар и предају КиМ (учествовао је у нападима као „појачање“ чак и „опозционар“ Ђилас). Наравно, Вучић у свом познатом малограђанско-кукавичком стилу тера друге да нападају Ломпара јер нема храбрости да то уради лично.

Петр Бистрон, немачки посланик у Бундестагу из партије Алтернатива за Немачку, говорио је на седници посвећеној украјинском питању о поштовању међународног права. 

С обзиром на то да водећи немачки политичари из владајућих партија СПД и Зелених осуђују „кршење међународног права“ од стране Русије која је покренула Специјалну војну операцију демилитаризације и денацификације Украјине, позивајући се на члан 51. УН који дефинише право на самоодбрану у случају оружаног напада (који је покренут од стране Кијева 2014. године), посланик Алернативе за Немачку је напоменуо да се међународно право мора поштовати и у другим случајевима. Он је навео пример бомбардовања Србије од стране НАТО 1999. без одобрења СБ УН. 

Dragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien

Недавно је из штампе, захваљујући издавачкој кући Korsgaard Publishing, изашла нова књига др Пол Крејг Робертса, председника Института за политичку економију у САД, под називом: Царство лажи.

Већ сам назив књиге говори о томе шта је њен циљ, а то је да читаоцима представи истину или да разобличи царство лажи у којем већ деценијама живимо. Несумњиву важност овој књизи пре свега даје ауторитет и богата биографија аутора књиге који иза себе има велико искуство у различитим областима попут економије, академског образовања, бизниса, новинарства и јавног деловања. Аутор је до сада написао 12 књига које су преведене на немачки, француски, шпански, чешки, турски, руски, кинески, корејски и јапански језик.

Колико је књига значајна говори и издавач, уважени г. Сорен Роест Корсгаард: „Да бисмо деловали на одговарајући начин на сваку кризу – било да је она произведена или органска – најважније је да имамо приступ објективним и поузданим информацијама. Владе и индустрија – које често делују у дослуху једни са другима – често експлоатишу или стварају кризе како би спроводиле своје планове, као што су масовни надзор и обавезна вакцинација. Како би то урадилe, користе корпоративне медије да емитују обману и запошљавају мноштво одабраних „стручњака“ који се слажу са званичном агендом“.

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Grenada is an independent state, a member of the U.N., located in the southern portion of the Caribbean Sea very close to the mainland of South America (Venezuela). The state is composed of the southernmost of the Windward Islands combined with several small islands which belong to the Grenadines Archipelago, populated by almost 110,000 people of whom 82% are blacks (2012 estimations). The state of Grenada is a physically mostly forested mountains area (of volcanic origin) with some crater lakes and springs. In the valleys are bananas, spices, and sugar cane grown. The country is out of any natural wealth significance but has relatively high geostrategic importance. The economy was and is primarily agricultural with some very limited small-scale industries of the food production nature with the developing tourism sector as a growing source of the national G.D.P. The state budget is constantly under a high level of foreign debt (a “debt slavery” phenomenon).  

5. марта 2023. навршило се 70 година од смрти Јосифа Висарионовича Стаљина .Овај датум даје нам повод за размишљање о томе ко је био овај човек, и шта је било и представљало “Стаљиново доба?“ И што је најважније – шта је “Стаљин данас“, и шта можемо да извучемо из Стаљинових лекција у данашњем времену.

Свима је позната фраза: „За мртве је или добро или ништа“, односно они који су отишли на други свет морају се или хвалити или једноставно о њима ћутати. У ствари, древни грчки песник и политичар Хилон из града Спарте, који је живео још у 6. веку пре нове ере, заправо је рекао:“О мртвима, или добро, или ништа осим истине“. Тек касније је ова чувена фраза “одсечена“. Али мора се признати, у свом пуном облику, њено значење је потпуно другачије. Имате једноставно избор – или да лажете (јер апсолутно позитивни људи једноставно не постоје), или да кажете истину. Овај текст ће бити покушај да идемо другим путем. 

Драгана Трифковић за турске медије unitedworldint.com

Последњих недеља око Косова се развија много дипломатије. Уз растуће тензије, па чак и претње сукобима, почели су преговори између косовских власти и Србије. Европска унија игра кључну улогу у посредовању ових преговора.

Истовремено, као домаћин највеће америчке војне базе у Европи, Косово се такође сматра делом у сукобу између Истока и Запада који је избио у Украјини, али није ограничен на њега.

Шта је садржај тренутних преговора? Каква је перцепција у Србији по овом питању? До чега могу да доведу ови преговори и какву улогу има присуство НАТО-а на Косову? Каква је перспектива Србије о чланству у ЕУ и како се земља позиционира у погледу санкција Русији?

Ова питања поставили смо Драгани Трифковић, генералној директорки Центра за геостратешке студије из Србије.