Драгана Трифковић: Грчка између крста и политике. Ко заиста стоји иза спорних вести о манастиру Свете Катарине?
الــوزيرة Trifkovic مدير عام مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Фото: Драгана Трифковић
Британски лист The Telegraph, објавио је недавно вест да би Египат могао да затвори манастир Свете Катарине, најстарији активни хришћански манастир на свету, након одлуке суда у Каиру да земљиште припадне држави.
Манастир је изграђен у 6. веку по налогу цара Јустинијана I и вековима је био духовни центар и уметнички бисер. Према наводима медија, Египат планира да комплекс претвори у музеј, што би довело до исељења монаха и укидања духовне функције. На ове тврдње одмах је реаговало грчко Министарство спољних послова.
Одлука је изазвала оштре реакције, укључујући протест архиепископа Јеронима II и забринутост хришћанских заједница широм света. Како је изјавио поглавар Грчке православне цркве, архиепископ Јероним II, „Хеленизам и православље су поново изложени историјском ‘освајању’, а манастир Свете Катарине, ‘духовни светионик православља и хеленизма’, сада се суочава са питањем опстанка“. Реаговао је и поглавар Америчке грчке православне архиепископије Цариградске патријаршије, архиепископ Елпидофор, који је рекао да су „недавне судске акције које прете да конфискују имовину манастира и поремете његову духовну мисију дубоко узнемирујуће“.
Вест су затим пренели и многи други медији, али мало њих је пренело изјаву званичног Каира. Египатске власти демантовале су наводе о затварању манастира Свете Катарине на Синају, истичући да је реч о лажним вестима. У заједничком саопштењу, председништво и Министарство спољних послова Египта нагласили су да статус манастира остаје непромењен и да нема основа за тврдње о његовој конфискацији или претварању у музеј. Извештаје које су пренели поједини грчки званичници и медији назвали су неутемељеним и обмањујућим, упозоравајући на ширење дезинформација које могу да наруше међународне односе и верске осећаје.
Званични деманти Египта и појашњења судске одлуке
Портпарол египатског Министарства спољних послова, истакао је да нема никакве претње постојању манастира Свете Катарине, духовном статусу или археолошкој вредности. Напротив, речено је да судска одлука по први пут званично признаје верски карактер и значај манастира, потврђујући његову заштићену позицију.
Према саопштењу, манастир и повезани локалитети остају у функцији, без икаквих измена у њиховом коришћењу. Суд је омогућио наставак активности у складу са верском и културном традицијом тог места. Додатно, појашњено је да се одлука суда о државном власништву односи искључиво на удаљене природне резервате, који се налазе далеко од манастира, нису насељени и не припадају манастиру. Дакле, суд је другом одлуком признао територије које се налазе далеко од верске институције као државну имовину. Према објашњењу Египта, оне немају власнике и стога је над њима сада успостављена државна контрола.
Званичник је позвао на уздржаност од ширења нетачних информација и нагласио значај темељног разумевања судске одлуке пре доношења било каквих закључака. Указао је и на потребу очувања дугогодишњих пријатељских и историјских односа између Египта и Грчке.
Историјски и правни статус манастира
Правни статус манастира Свете Катарине вековима се ослањао на традицију и „часну реч“, без формалног правног основа. Према речима грчког црквеног новинара Андреаса Лудароса, манастир се налазио у „неизвесном положају у односу на свог власника“. Није постојао правни субјект, нити су постојали званични уговори који би регулисали права на имовину. Уместо тога, постојали су само разбацани историјски документи и преписка, укључујући и чувени указ пророка Мухамеда којим се грчким монасима признаје право управљања манастиром. Ипак, све то дуго није било систематизовано нити правно формализовано.
Ова несигурност кулминирала је 2012. године, када је тадашња влада Египта под контролом покрета Муслиманска браћа покушала да промени статус манастира, што је изазвало велику забринутост за његову будућност.
Међутим, након пада режима Муслиманске браће, ситуација се стабилизовала. Грчка влада је покренула преговоре са египатским властима у циљу решавања овог питања. Према речима правног саветника манастира, Христоса Компилиса, 2024. године постигнут је договор који је означио крај правне неизвесности.
Шири контекст: Медији, дезинформације и геополитика
Након што су у јавности објављене информације које указују на покушаје оспоравања власништва манастира Свете Катарине на Синају, Грчка је затражила званичне консултације са египатским властима. Делегација на високом нивоу, у којој се налазе представници министарстава спољних послова, образовања, културе, спорта и верских питања, упућена је у Каиро, где ће 4. јуна бити одржани разговори. Како преноси агенција Orthodoxia, циљ састанка је јачање правне заштите манастира и потврда његовог историјског и верског значаја.
Иако су египатске власти категорично демантовале тврдње о затварању или конфискацији манастира, вест објављена у британским медијима, нарочито у листу The Telegraph, довела је до снажног узнемирења у Атини. То је отворило питање: зашто је једна неутемељена вест изазвала дипломатску офанзиву — и да ли се иза тога крију дубљи, геополитички мотиви?
Западне силе, а нарочито Велика Британија, склоне су томе да у остваривању својих геополитичких интереса прибегавају стратегијама продубљивања верских и етничких подела. У посебном интересу Запада је креирање конфликта између православља и ислама. Да ли то може да буде један од разлога за пласирање дезинформација у медијски простор?
Истовремено, овакве медијске конструкције скрећу пажњу са актуелних случајева прогона православних у другим деловима света, посебно у Украјини, где цариградски патријарх Вартоломеј, делује у координацији са западним интересима.
Грчка се тако налази у све сложенијој дипломатској позицији: – при чему иако верски припада православној цивилизацији, политички остаје чврсто усидрена у западним политичким и војним савезништвима. Овај раскорак све чешће доводи до унутрашњих тензија и отвара питање могуће ерозије националне и верске аутономије унутар ширег савезништва које ратује против православља.
المصدر: مركز الدراسات الجيوستراتيجية
3. јун 2025.
تعليمات:
https://ria.ru/20250530/egipet-2019881315.html?ysclid=mbf6mfrmbn225824292
https://greekreporter.com/2025/05/30/egypt-affirms-saint-catherine-monastery-status/
https://www.politika.rs/scc/clanak/680306/egipat-preti-da-zatvori-manastir-svete-katarine-na-sinaju
